Primirje na Bliskom istoku kao privremeni predah za civile, ali koliko će potrajati: BBC urednik

U jednom danu, američki predsednik Donald Tramp je od pretnje iranskoj civilizaciji da će „izumreti“ prešao na objavu da je iranski plan u deset tačaka „izvodljiva“ osnova za pregovore u Pakistanu.

Prekid vatre, najpre i iznad svega, jeste predah za sve one civile širom Bliskog istoka koji su se našli na udaru otkako su Sjedinjene Američke Države i Izrael ušli u rat sa Iranom 28. februara.

On ne obuhvata narod Libana.

Pošto je zauzeo stav da primirje na važi za Liban, Izrael je pokrenuo ogroman i smrtonosan talas vazdušnih napada.

Ne znači da će predah potrajati ni drugde.

I Iran i Amerika imaju čvrste razloge da okončaju rat.

Ali njihovi javno deklarisani stavovi su previše udaljeni.

Pred nama su dve nedelje pokušaja da se postigne sporazum dve strane koje ne veruju jedna drugoj.

Američki potpredsednik Džej Di Vens opisao je prekid vatre kao „krhko primirje“.

To je realistična procena.

Manje realistične su tvrdnje koje dolaze sa obe strane - da su izvojevale pobedu.

Američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je novinarima u Pentagonu da je to „vojna pobeda sa velikim P“ za Sjedinjene Američke Države, „istorijska i ubedljiva“.

„Vodeći državni pokrovitelj svetskog terorizma pokazao se krajnje nesposobnim da odbrani sebe, vlastiti narod ili teritoriju“, rekao je on.

Jednako bombastične tvrdnje stižu iz Teherana, gde režim takođe tvrdi da je izvojevao ubedljivu pobedu.

Iranski prvi potpredsednik Muhamed Reza Aref napisao je na društvenim mrežama da je „svet pozdravio novi centar moći i da je započela era Irana“.

Trampove pristalice kažu da su nesumnjivo ozbiljna šteta koju su SAD i Izrael naneli Iranu naterali zemlju na pregovore.

Predsednikovi sledbenici kažu da su njegove izjave bile odlučna pregovaračka taktika.

Njegove pretnje obuhvatile su činove koji su izričito zvučali kao da se mogu podvesti pod ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Iranci veruju da je otpornost i otpor režima američkoj i izraelskoj sili, činjenica da i dalje mogu da ispaljuju balističke rakete i dronove i kontrolišu Ormusku moreuz, naterala Ameriku da pregovara na osnovu njihovog plana u deset tačaka.

U njemu su tačke koje bi bile jednako teške za prihvatanje Americi baš kao što bi bilo teško Iranu da prihvati američke stavove.

U njih spadaju priznavanje iranske vojne kontrole nad Ormuskim moreuzom, zahtev za reparaciju, ukidanje sankcija i odmrzavanje zamrznutih sredstava.

Pogledajte video: BBC reporterka u blizini Ormuskog moreuza

Bez obzira na to da li će Pakistanci uspeti da posreduju u sklapanju trajnog sporazume kad dve strane budu otputovale u Islamabad ili ne, rat i njegove posledice već su preoblikovali Bliski istok.

Kad su izdali naređenje za napad na Iran, i predsednik Tramp i premijer Netanjahu tvrdili su da predstoji smena režima u Iranu.

To se nije desilo, uprkos predsednikovim pokušajima da predstavi ubistva viših iranskih vođa kao dolazak novog režima.

Protivnici iranskog režima unutar zemlje koji su se nadali da će on pasti neće biti umireni načinom na koji bi rat mogao da se okonča.

Režim za koji su Amerika i Izrael tvrdili da će pasti sada će biti ravnopravni partner u pregovorima.

Iran će želeli da ojača vlastitu poziciju.

Pre samo nekoliko nedelja, Tramp je zahtevao bezuslovnu predaju režima.

Ne zna se po čemu će se to tačno pregovori u Islamabadu razlikovati od pregovora u Ženevi koji su delovali kao da napreduju kad su Amerika i Izrael iznova objavili rat Iranu.

U Ženevi se raspravljalo o novom sporazumu o nuklearnoj energiji, koji je obuhvatao sudbinu iranskih zaliha obogaćenog uranijuma koji bi mogao da se iskoristi za pravljenje nuklearnog oružja.

Još jedan faktor naći će se jednako visoko na dnevnom redu u Islamabadu – Ormuski moreuz.

On je postao novi izvor odvraćanja za Iran.

Ako se Amerika i Izrael vrate ratu, Iran je pokazao da lako može da ga blokira, izazvavši veliku ekonomsku štetu čitavom svetu.

Pre 28. februara, međunarodni prevoz robe mogao je slobodno da prolazi kroz moreuz.

Sada Iran kaže da će tokom prekida vatre još jednom dozvoliti brodovima da koriste moreuz, dok god su njihova kretanja koordinisana sa iranskom vojskom.

On će želeti da se ta pogodba nastavi, a možda bi mogao da zahteva i putarinu od prevoznika, sličnu onoj koju plaćaju da prođu kroz Suecki kanal.

Izrael nije bio deo diplomatskih napora koji su doveli do primirja.

Netanjahu je želeo da nanese više štete Islamskoj Republici.

U izbornoj godini u Izraelu, njegovi politički protivnici, među kojima i vođa opozicije Jair Lapid, optužili su ga da ugrožava bezbednost Izraela.

Njih brine mogućnost da njihove taktičke pobede nad Iranom neće na kraju dovesti do strateške prednosti.

Kina je odigrala izvesnu ulogu u periodu pred dogovaranje primirja, što sugeriše da će ona takođe imati snažan uticaj na pregovore u Islamabadu.

To će dodatno ojačati njen uticaj na Bliskom istoku.

Trampov rečnik će takođe imati posledice.

On je narušio odnose sa saveznicima, naročito u NATO.

Britanskim političarima će biti teško da zaborave njegovo vređanje sera Kira Starmera i podsmevanje Kraljevskoj mornarici.

Zalivske arapske zemlje neće prekinuti veze sa SAD, ali će preispitati bezbednosne odnose sa Amerikom.

A slika i prilika američkog predsednika koji se služi pretnjama činovima koji bi mogli da predstavljaju ratne zločine, u šta spada potencijalno genocidni napad na čitavu civilizaciju, postavlja duboka i zabrinjavajuća pitanja u čitavom svetu o Trampovom stavu prema pravu i moralu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk