Фотографије до сада неистражених морских дубина око Карипских острва

Воде уз светлуцаве обале Британских прекоморских територија на Карибима одавно представљају велику мистерију.

Али научници су сада у првој експедицији, која је отишла даље од плитких вода, открили подводни планински венац, масивну „плаву рупу“, коралне гребене наизглед нетакнуте климатским променама и никада до сада виђена морска створења.

Радећи 24 часа дневно у протеклих шест недеља, истраживачи су излагали камере и другу опрему екстремном воденом притиску, снимајући на дубинама од чак 6.000 метара.

Да би опловили Кајманска Острва, Ангвилу и Теркс и Кејкос, били су приморани да се ослањају на старе мапе са озбиљним грешкама и изостављеним областима.

Британски центар за животну средину, рибњаке и науку аквакултуре (ЦЕФАС) поделио је снимке и открића ексклузивно са ББЦ њузом.

Влада Уједињеног Краљевства преузима део одговорности за заштиту природе острва, а и до 90 одсто британских јединствених врста могу се наћи око ових и других Британских прекоморских територија.

Сада научници тврде да је отпочела трка за заштиту ове „релативно беспрекорне“ животне средине климатских промена и загађења.

„Ово је први корак у пределе које људи никад до сада нису видели, а у неким случајевима нису знали ни да постоје“, каже доктор Џејмс Бел.

Он предводи експедицију на британском истраживачком броду Џејмс Кук са научницима са ова три острва.

„Колико јуче, пронашли смо неку врсту пливајућег морског краставца и још увек не знамо шта је“, додао је он, назвавши диверзитет који је видео „заиста, заиста задивљујућим“.

Кајманска Острва, Ангвила и Теркс и Кејкос су дом за 146 врста која живе само на тим територијама, а ова истраживачка експедиција би требало да дода још врста на листу.

Тим је документовао скоро 14.000 појединачних узорака и 290 различитих типова морских створења, мада је потребно још научног рада да би се потврдили њихови налази.

Пронашли су пеликан јегуљу са светлећим ружичастим репом, која сија црвеним светлом да би привукла храну, рибу са цевастим очима, које гледају нагоре да би приметиле силуете плена, и морског паука са светлећом цеви испод браде.

Говорећи за ББЦ њуз док је брод пловио око неистражене подводне планине назване Пикл Бенк, Бел је рекао:

„Нисмо сигурни колико смо јој близу. Прилично је тешко мапирати је, а да се не насучете.“

Погледајте: Никад до сада виђени подводни светови на Карибима

Тим је на крају схватио да планина, која се налази северно од Малих Кајманских Острва, ниче са дубине од 2.500 метара све до око 20 метара испод морске површине.

Снимак приказује јаркоплави, жути и наранџасти планински обронак препун живота -златне куле корала, које расту поред корала који личе на велики мозак.

Тим је снимио рибе како јуре између бичастих горгонијских корала, и наранџасте морске сунђере, налик желеу, крај црних корала.

Пронашли су један од најздравијих, најразноврснијих коралних гребена у региону, на коме нема болести камених корала, која хара Карибима.

Корали су вероватно заштићени, за сада, самом дубином и стрмим планинским обронцима.

Корали из дубина или мезофитски корали најчешће се налазе превише дубоко да би били погођени загревањем океана, што је обично последица климатских промена која је довела до оштећења 80 одсто светских корала од 2023.

Користећи камере за морске дубине и ехо-сонде спуштане са бокова бродова, истраживачи су измапирали скоро 25.000 квадратних километара морског дна и направили 20.000 фотографија, међу њима и слике светлеће рибе светиљке и главоношаца налик ванземаљцима.

„Познајемо површину Марса или Месеца боље него што познајемо површину властите планете. Пошаљете сателите око њих и мапирате их за неколико недеља“, каже Бел.

„То не можемо да урадимо са нашим океаном. Морамо да га измапирамо мало по мало, користећи акустичне инструменте на бродовима“, објашњава он.

На Терксу и Кејкосу, тим је открио нешто чега до сада није било на морским мапама, екстремно стрми планински венац висок 3.200 метара, који се протеже 70 километара дуж морског дна, западно од места званог Џентри Бенк.

Они су такође били запањени кад су открили масивну, вертикалну вртачу звану плава рупа, 75 километара јужно од насипа Гренд Терк, која се формирала кад се пећина урушила.

„Замислите да захватите куглу сладоледа са морског дна. То смо видели - кратер око 300 метара широк, на око 550 метара испод површине мора“, каже Бел.

Истраживачи верују да његови стрми зидови могу да формирају најдубљу плаву рупу у Карибима, која може да се мери са славном Великом плавом рупом у Белизеу.

Обично ништа не живи у плавој рупи, али камере спуштене унутар показују мале сунђере, врсту морских јежева звану велики спатангоид, и разноврсне друге врсте риба.

А 25 километара од Ангвиле, истраживачи су пратили гласине локалних рибара, који су извукли комаде корала док су радили.

Тим је потврдио да је постојао корал од четири километра са мозаицима корала који расту у „вртовима“ сунђера.

Такође су пронашли црни корал, који би могао да буде хиљадама година стар, што га чини једним од најстаријих икада забележених.

„То нам говоре да су ова места заиста чиста и здрава“, каже Бел.

Научнике занимају ове области зато што могу да изнесу воду богату хранљивим материјама на површину, служећи као хранилиште за животиње или као места за рибарење.

На броду, ЦЕФАС је сарађивао са групом еколошких експерата са Кајманских острва, Ангвиле и Теркса и Кејкоса, који ће искористити ове налазе да побољшају планове управљања биодиверзитетом и пронађу нове прилике за рибарење за острвске заједнице.

„Наша острва су буквално рођена у мору.

„Али кад су у питању предели уз обалу, ми стварно раније нисмо имали шансе да откријемо чега све тамо има“, каже за ББЦ њуз Кери Форсајт из Министарства за животну средину Кајманских острва.

Острвске владе су се придружиле истраживању у склопу пројекта Програм Плавог појаса.

Овај рад би требало да пружи информације које ће помоћи Великој Британији да испуни законску обавезу према УН-у да заштити 30 одсто светских океана до 2030. године у одређеним Заштићеним морским подручјима.

„Свако може да нацрта квадрат на мапи и каже:, 'То је заштићено морско подручје“, објашњава Бел.

„Али уколико не знате шта је у њему, ви не знате да ли је то уопште корисно.“

Погледајте видео: Како Занзибар спасава коралне гребене

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk