Америка очекује одговор Ирана „сваког часа, рат се неће одужити": Марко Рубио

Док се напади пројектилима и дроновима широм Блиског Истока настављају, неизвесност око наводних мировних преговора Америке и Ирана и даље не јењава.

Из Вашингтона остају при тврдњама да је Техеран добио предлог мировног плана у 15 тачака, а одговор се очекује у петак, пренела је америчка телевизија ЦБС Њуз, партнер ББЦ-ја у Америци.

„Нисмо га још добили", али би то могло да се догоди „сваког часа", тврди амерички државни секретар Марко Рубио.

„У међувремену ћемо наставити са нашим операцијама", додао је он после састанка са званичницима земаља чланица Г7.

Рат се „неће продужити", а Америка може да постигне циљеве „без коришћења копнених трупа", наглашава Рубио.

„Врло смо уверени да смо на ивици постизања циљева веома брзо, говоримо о недељама, не месецима", тврди он.

Током петка погођена су два нуклеарна постројења у Ирану - једна у граду Араку на северозападу земље, а друга у округу Аркадан у централном Ирану, пренела је државна новинска агенција ИРНА.

Није било жртава, нити је дошло до изливања радиоактивног материјала, додаје се.

Мете напада биле су и фабрике за прераду метала у Исфахану у централном Ирану и провинцији Кузестана на југозападу.

Израел је спровео нападе на југу Бејрута, престонице Либана, циљајући „терористичку инфраструктуру Хезболаха", саопштили су из израелске војске.

Амерички председник Доналд Трамп запретио је у четвртак да ће САД постати „најгора ноћна мора Ирану ако не престане на мир".

Али, само неколико сати касније је рекао да одлаже планове за почетак уништавања иранских енергетских постројења за још 10 дана, тврдећи да разговори са Техераном „теку веома добро“.

То значи да је сада рок 6. април.

Нико из Ирана до сада није потврдио да се дијалог заиста води, већ тврде да никаквог разговора Техерана и Вашингтона нема.

На састанку Трамповог кабинета, његов специјални изасланик Стив Виткоф потврдио је да су САД послале Ирану мировни план од 15 тачака.

Техеран је раније рекао да чека да Вашингтон одговори на његове услове за прекид ватре.

Трамп је претходно изнео тврдњу да су иранска морнарица и авијација је „потпуно" збрисане, а у америчким нападима је уништено „готово 90 одсто" иранских лансера ракета и „вероватно више од 90 одсто" пројектила које имају.

У случају да Техеран не пристане на услове примирја, Америка ће „наставити да их разноси без задршке и паузе", поручио је.

Погледајте: 'Нема преговора' - изјава иранског министра спољних послова Аракчија

Шта је предложио Вашингтон, а шта Техеран?

Америка је преко посредника Пакистана, доставила Техерану мировни план од 15 тачака, према којем би Иран, између осталог, требало да демонтира нуклеарна постројења, а заузврат би му биле укинуте санкција.

Током 12-дневног сукоба Израела и Америке против Ирана у јуну 2025, америчке снаге су гађале иранска нуклеарна постројења моћним бомбама.

Трамп је тада тврдио да је ирански нуклеарни потенцијал „уништен".

Израел и Америка упорно тврде да Иран годинама настоји да направи нуклеарно оружје и да стога представља претњу, а из Ирана су одлучно узвраћали да је његов нуклеарни програм искључиво мирнодопски.

Медији су пренели неке од тачака америчког предлога:

Иран је одбацио овај предлог, називајући га „максималистичким" и „нереалним".

Уместо тога, Техеран је изнео своје захтеве, које је пренела државна телевизија:

Напади дроновима и ракетама широм Блиског Истока

На саудијску престоницу Ријад у петак је лансирано шест ракета, од које су две пресретнуте, а четири су пале на ненасељена подручја и није било жртава, казали су из Министарства одбране те земље.

Погођена је и кувајтска лука Шуваик, „начињена је материјална штета без људских жртава", објавиле су власти ове земље Персијског залива.

Војска Уједињених Арапских Емирата пресрела је шест пројктила и девет дронова који су из Ирана полетели ка тој земљи.

У Бахреину су саопштили да су пресрели 12 дронова у петак.

Из Исламске револуционарне гарде Ирана (ИРГЦ) су претходно упозорили становништво широм Блиског Истока да напусте подручја у којима су америчке војне снаге смештене.

Израел тврди да је убио још једног високог иранског командира

Израел је 26. марта објавио да је убио ирански морнарички командант Али Реза Тангсирија, који је надгледао блокаду Ормуског мореуза, виталног поморског пута за превоз нафте и течног гаса, који потпуно контролише Иран.

„Убиство Тангсирија је још један је пример сарадње Израела и Америке", сматра израелски премијер Бенјамин Нетанјаху.

Иран још није коментарисао израелске тврдње о Тангсирију.

Ако се ова информација испостави као тачна то ће бити још један у низу високопозиционираних иранских званичника који је убијен од почетка америчко-израелских напада на Иран.

Првог дана напада, 28. фебруара, у америчко-израелском нападу убијен је ирански врховни вођа, ајатолах Али Хамнеи.

Још један тежак ударац за Иран било је убиство Алија Лариџанија, једног од најискуснијих и најутицајнијих креатора политике Техерана.

Потом је потврђено да су убијени и министар обавештајних послова Исмаил Хатиб, као и министар одбране Азиз Насирзаде.

Упркос свим овим губицима у врху руководства, Иран и даље пружа јак отпор Америци и Израелу, напада земље у Перијском заливу у којима Америка има војне базе и које су амерички савезници, а и успешно блокира Ормуски мореуз.

Ормуски мореуз и цена нафте

Кроз Ормуски мореуз, уски морски канал ширине 33 километра, пролази око 20 одсто светске нафте за извоз, али је транспорт онемогућен услед рата и затварања тог важног морског пута.

Иран би могао да одлучи да наплаћује пролаз овим морским путем, али то би било „неприхватљиво" и „разљутило" би цео свет, тврди амерички државни секретар Марко Рубио.

Земље које би могле да буду најпогођеније таквом одлуком Техерана „требало би да ураде нешто", сматра он.

Рубио је био на састанку у Француској са представницима земаља Г7, коју чине Немачка, Италија, Јапан, Канада, Америка, Велика Британија и Француска.

Чланице ове групе су „невероватно посвећене" умањивању утицаја рата у Ирану и позивају на „моменталну обуставу напада на цивиле и цивилну инфраструктуру", казао је Жан-Ноел Баро, француски шеф дипломатије.

Додао је да су спремни да учествују у осигуравању „слободне и безбедне пловидбе бродова" кроз Ормуски мореуз.

Слаба проходност Ормуског мореуза утиче на цене нафте широм света и утиче на привреде земаља.

Ако достигне 150 долара по барелу, то ц́е изазвати глобалну рецесију, рекао је претходно Лари Финк, шеф америчког финансијског гиганта Блекрок, за ББЦ.

Ако цене нафте остану високе, то ц́е имати „дубоке импликације“ по светску привреду, додао је.

Блекрок је финансијски колос, који контролише имовину вредну 14 билиона долара и један је од највец́их инвеститора у многе од највец́их светских компанија.

Претходно је Фатих Бирол, извршни директор Међународне агенције за енергију, упозорио је да би рат на Блиском истоку могао би да изазове енергетску кризу гору од оне из 1970-их и упоредиву са почетним утицајима руске инвазије на Украјину 2022.

„Многи од нас се сец́ају две узастопне кризе у снабдевању нафтом 1970-их... у то време, у свакој од криза, свет је губио око пет милиона барела дневно, обе заједно, 10 милиона барела дневно“, рекао је Бирол.

„До данас смо губили 11 милиона барела дневно, дакле више него два велика нафтна шока заједно.“

Ниједна земља, наставио је, „нец́е бити имуна“ на последице кризе на снабдевање енергентима, упозорио је.

Питање слободе пловидбе кроз Ормуски мореуз истакнуто је у плану од 15 тачака за окончање рата који је Бела куц́а послала Ирану преко Пакистана.

Али док не буде постигнут договор, што се сада чини прилично далеко, Иран јасно ставља до знања да ц́е наставити строгу контролу Ормуског мореуза.

Ирански Савет одбране саопштио је раније да је „једини начин да земље које нису непријатељске“ прођу кроз Ормуски мореуз „координација са Ираном“.

„Сваки покушај непријатеља да нападне иранске обале или острва“ довешће до тога да „сви приступни путеви“ у Заливу и приобалним подручјима буду „минирани разним врстама поморских мина, међу којима и плутајуц́е мине које могу да се поставе са обале“, саопштили су из Савета.

Погледајте видео: Зашто је Ормуски мореуз толико важан за светску трговину

Погледајте и овај видео: Зашто су нам потребне различите врсте нафте

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk