Водич кроз 'Сенке над Балканом': Ко је ко и шта је шта у трећој сезони

„Прати траг крви, Тане“, мистериозни глас каже инспектору Андри Танасијевићу, који је само неколико секунди касније у некога уперио пиштољ.

Да, враћају се Сенке над Балканом, једна од најпознатијих и најуспешнијих домаћих серија у последњих неколико деценија и љубитељи су веома узбуђени.

Трећа - и, кажу, финална сезона - доноси нове авантуре инспектора Танасијевића (Драган Бјелогрлић, уједно и аутор серије) и Станка Плетикосића (Андрија Кузмановић).

Из трејлера смо сазнали да ће се део приче дешавати на Ртњу, планини на југоистоку Србије, где се догодио мистериозни помор људи и животиња, а део у Београду.

И то у периоду непосредно пред Други светски рат.

Наравно, уз доста политичких интрига, у којима значајне улоге игра низ историјских личности, због чега смо одлучили да направимо мали водич.

„Све историјске чињенице које помињемо су тачне", каже Бјелогрлић за ББЦ на српском.

„А све оно што спада у домен легенди, спекулација, да је могло да буде овако или онако, или се причало о томе, а не постоје докази, е ту се ми играмо са фикцијом“, додаје.

Серија стиже 27. марта и најављено је да ће моћи да се бинџује преко СББ-а и Јетела.

Ртањ и Минхови

О овој планини, готово савршено пирамидалног облика, круже бројне легенде.

Према једној, Ртањ је света планина, попут грчког Олимпа, али као пребивалиште словенских богова.

Друга каже да су Ртањ саградили људи, па отуд на врху и пирамида која емитује електромагнетна зрачења.

На то додајте и приче о ванземаљцима, скривеном благу и неизбежном крају света.

Идеално за Сенке над Балканом, које комбинују мистицизам и политички трилер.

У трејлеру за трећу сезону смо видели рудник на Ртњу, у власништву породице Минх, где су људи страдали, док Љуба Бандовић као локални кабадахија - или барем само тако делује - распаљује масу и виче: „Не дамо Ртањ!“

„Породица Минх је заиста постојала, заиста су држали тај рудник", каже Бјелогрлић.

Реч је о једној од најбитнијих породица и градитеља српске индустрије, писало је Време 2021. у Причи о Минховима и нама.

Село на Ртњу, које је у њихово време имало и биоскоп, данас је село духова, наглашавају.

Милан Стојадиновић

Економиста и бивши премијер краљевине Југославије.

Тумачи га Борис Исаковић.

Стојадиновић је прво од 1922. до 1926. био министар финансија, а од 1935. до 1939. истовремено и премијер и министар иностраних послова.

Називају га и економским реформатором и профашистичким премијером, док историчари често истичу ауторитарни карактер његове владавине.

У спољној политици је окренуо леђа Чехословачкој и Француској, дотадашњим главним савезницама Краљевине Југославије, и приближио се нацистичкој Немачкој, пише Енциклопедија Британика.

Као вођа Југословенске радикалне заједнице, странке која је окупљала Србе, муслимане из Босне и Словенце, није био у наклоности хрватских политичара.

Кнез Павле Карађорђевић, намесник у име малолетног краља Петра, после убиства монарха Александра у Марсеју, у настојању да учврсти национално јединство, пред Други светски рат, прихвата 1939. Стојадиновићеву оставку, објашњава Британика.

Ухапшен је 1940. из страха да се не наметне као вођа марионетског режима у окупираној Србији, а из Југославије је тајно пребачен 1941, додају.

У Аргентину се преселио 1949, где је уређивао економски часопис.

Преминуо је 1961. у Буенос Ајресу.

Галеацо Ћано

Дипломата, италијански министар спољних послова и један од кључних људи фашистичког режима Бенита Мусолинија.

Толико да су га сматрали Мусолинијевим наследником, пише Британика.

Венчао се 1930. са Мусолинијевом ћерком Едом, што га је знатно политички погурало и омогућило му напредак, додају.

Члан Великог фашистичког већа, које је одлучивало о политици странке, постаје 1934. године, да би већ 1936. био одређен за министра спољних послова.

Претходно био амбасадор Италије у Кини.

Неколико пута се састајао са Стојадиновићем.

Били су слични, уживали у животу, волели плес и лепе жене, пише на порталу часописа Токови историје.

Иако га истичу као једног од кључних људи за улазак Италије у Други светски рат, Ћано касније постаје један од заговорника склапања мира Италије са Савезницима, а радио је и на смени Мусолинија.

О њему пишу и на Вукајлији, речнику сленга, идиома, узречица и духовитих дефиниција.

Израз „Гроф Ћано" се, пишу, користи да ставите некоме до знања да ће доћи до пропасти услед његовог незалагања.

Када је италијанска влада против њега спремала оптужбе за проневеру, богати Ћано је 1944. побегао из Рима, али је ухваћен, оптужен за издају и стрељан по Мусолинијевом наређењу.

Јосип Броз Тито

Комунистички револуционар, доживотни председник и маршал Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), човек је о коме су се испредале и бајке и легенде.

Игра га Милош Биковић.

Крајем 1930-их, када се дешава радња треће сезоне Сенки, преузима вођство над Комунистичком партијом Југославије.

Током Другог светског рата предводи партизане и Народноослободилачку борбу (НОБ) против нацистичких окупатора, када спроводи и револуцију и постаје архитекта „друге, социјалистичке Југославије“.

За једне је највећи син југословенских народа и народности, а за друге диктатор.

Памте га и по другачијој политици од осталих комунистичких вођа у свету, равнотежи између Запада и Истока, после отклона од Совјетског Савеза 1948.

Југославија је под његовим вођством била једна од предводница Покрета несврстаних, који је окупљао земље изван два најдоминантнија политичка блока - НАТО и Варшавског пакта.

Велики број људи у Југославији оплакивао је његову смрт 4. маја 1980.

Мустафа Голубић

Нит' мање података, нит' више митова и интрига.

Овако би се најпрецизније могао описати живот Мустафе Голубића и сећање на једног од најмистичнијих ликова у југословенској историји.

Игра га Горан Богдан.

Писани трагови историчара и сведочења показали су да је истовремено био српски националиста и муслиман, херој Балканских и Првог светског рата, али и левичар, комуниста, совјетски обавештајац и љути непријатељ краља Александра Карађорђевића.

Усмена предања и легенде, за које не постоје чврсти докази, додају да је Голубић био пријатељ совјетског лидера Јосифа Стаљина, атентатор на револуционара Лава Троцког, претња југословенским комунистима, љубавник сликарке Фриде Кало и глумице Грете Гарбо.

Официри злогласне нацистичке полиције Гестапо су га 1941. ухапсили, саслушали и погубили у београдском Пионирском парку.

О животу Мустафе Голубића читајте у засебном тексту - ОВДЕ.

Генерал Петар Живковић

Југословенски премијер од 1929. до 1932. године, ког Британика назива „диктатором“.

Игра га Небојша Дугалић.

Као млад војник, Живковић је 1903. био део завереничког круга који је извео атентат на краља Александра Обреновића, збацио ову династију и вратио Карађорђевиће на престо.

Краљ Александар И Карађорђевић поставио га је 1929. за председника владе.

Његова оставка 1932, иако формално добровољна, између осталог је била и последица неспособности да реши нагомилане економске проблеме, пише Британика.

Иако се о Ани Брнабић, председници Скупштине Србије, често пише као о „првој геј премијерки Србије“, многи заправо указују на Живковића.

„Мењао је стране и био је превртљив, а цео Београд је знао да је геј", изјавио је раније Горан Милетић из Београд прајда, за ББЦ на српском.

Лаврентиј Павлович Берија

Совјетски политичар, један од најдуговечнијих и најутицајнијих шефова Стаљинове тајне полиције (НКВД).

На њеном челу био је од 1938. до 1945.

Помињу га и као организатора Катињског масакра у Пољској, где је убијено око 22.000 људи, као и за депортацију стотина хиљада у удаљене крајеве СССР-а или логоре.

Када о њему пишу, помињу и бројне оптужбе да је био сексуални предатор који је силовао велики број девојака, као и да је неке од жртава и убио.

Од 1945. руководио је и совјетским нуклеарним пројектом.

После Стаљинове смрти у марту 1953, постаје министар унутрашњих послова, а затим и један од људи који управљају земљом.

У сталној борби за моћ покушао је да се наметне као Стаљинов наследник, али је поражен, пише Британика.

Исте те 1953. је ухапшен, осуђен за издају и погубљен.

Вилијам Донован

Кључни идејни творац америчке Централнообавештајне агенције (ЦИА) и лидер њене претходнице - Канцеларије за стратешке услуге (ОСС) - током Другог светског рата.

Адвокат, војник, дипломата и херој из Првог светског рата.

„Иако је био међу најистакнутијим заговорницима стварања сталне, мирнодопске централне обавештајне службе, одбио је да преузме било какву улогу у ЦИА, основаној 1947", пише Британика.

Од 1953. до 1954. био амбасадор САД на Тајланду.

Познат по надимку Дивљи Бил.

Марија Оршић

Мистериозну Хрватицу Марију Оршић игра Леона Парамински.

„Хитлеров анђео зла", „богиња нацистичких езотеричних веровања", „једна од најмистериознијих жена двадесетог века", само су неки од епитета којом су њен лик називали медији претходних година.

Пишу о њеној „ванвременској лепоти", да је у детињству комуницирала са духовима, а потом створила мит о аријевској раси како би манипулисала Хитлером, који ју је „слепо слушао".

Међутим, постоји један велики проблем.

Иако је многи помињу као историјску личност, Оршић никада није постојала, пише Фејк њуз трагач, портал који се бави лажним вестима.

Мит о њој покренут је књигом из 1992, а у којој се наводи да је Оршић из Загреба „донела папире на сумерском језику за изградњу машине за загробни живот, а тиме и основе ванземаљске технологије".

Њен лик је претходних година постао толико популаран управо захваљујући Сенкама над Балканом, као и роману Вање Булића Теслина пошиљка, наглашава Фејк њуз трагач.

Према митовима, била је блиска и са Николом Теслом.

Кнез Павле Карађорђевић

Намесник Краљевине Југославије после убиства краља Александра И Карађорђевића 1934. у Марсеју.

Игра га Радован Вујовић.

У тестаменту краља Александра истакнут као један од тројице чланова Намесништва - где је имао највећи утицај - у име малолетног краља Петра Другог Карађорђевића.

До тог тренутка се није бавио политиком.

Подстицао је преговоре власти и опозиционих лидера у Хрватској, што је 1939. довело до стварања Бановине Хрватске, која је добила ширу аутономију у Југославији, што је изазвало незадовољство међу српским политичарима, пише Британика.

У спољној политици био је наклоњен британско-француском савезу, али је настојао да одржи политику неутралности.

Убрзо је био приморан да попусти пред захтевима Адолфа Хитлера и прикључи земљу силама Осовине - такозваном Тројном пакту, пише Британика.

Два дана касније, 27. марта 1941, збачен је у пучу познатом по слогану „боље рат него пакт, боље гроб него роб".

Побегао је у Грчку, где су га заробиле британске снаге и заточиле га у Кенији и Јужној Африци, да би га после рата комунистичке власти у Југославији, прогласиле за народног непријатеља.

Живео је у Паризу до смрти 1976.

Рехабилитован је 2011, да би 2012. његови посмртни остаци били пренети из Швајцарске у маузолеј Карађорђевића на Опленцу.

О њему пишу као о великом познаваоцу сликарства и уметности, као и страственом колекционару уметнина.

Кум на венчању био му је британски краљ Џорџ Шести, отац краљице Елизабете Друге.

Драги Јовановић

Градоначелник Београда током Другог светског рата.

Био задужен и за координисање рада београдске полиције.

„Важио за једног од најповерљивијих сарадника немачког окупатора у Србији", пише у Приручнику за читање Београда (1941-1944).

„Један је од најодговорнијих ратних злочинаца у Србији током немачке окупације, у оквиру квислиншког корпуса", додају.

Одлуку о формирању логора Бањица, највећег на подручју Србије, донели су органи немачке управе, али ју је реализовао Јовановић, наглашавају.

Каријеру започео крајем 1920-их у београдској полицији, кроз коју је напредовао „упркос бројним сумњичењима за корупцију и полицијску бруталност".

Више пута отпуштан из службе, углавном због проневере новца.

У два наврата, као службеник југословенске полиције, боравио у Берлину, где га је заврбовала немачка обавештајна служба, пишу у Приручнику.

Београд напустио почетком октобра 1944.

Ухапшен у Аустрији и изручен Југославији, где је осуђен на смрт и стрељан 1946. године.

У трећој сезони Сенки појављује се и Ђорђе Космајац, један од највернијих Јовановићевих агената и истражитеља, упамћен по мучењу комуниста у злогласном београдском затвору Главњача, касније заменик управника логора Бањица.

Кога смо још виђали

У претходним сезонама је ту био и читав низ разних имена.

Међу главним ликовима прве сезоне, непосредно после Првог светског рата, значајну улогу имају Руси избегли услед Октобарске револуције, која је довела до формирања СССР-а.

Пре свега генерал Петар Врангел, познат као Црни Барон, последњи командант Беле армије, која се борила против бољшевика, као и Николај Краснов, славни архитекта.

Ту је и Ђорђе Карађорђевић, најстарији син краља Петра и престонаследник Србије, који се права на престо одрекао у корист брата, Александра.

Играо га је Жарко Лаушевић, који је преминуо 2023.

У међувремену је било још неколико упечатљивих ликова за које не знамо да ли ће имати улогу и у завршној етапи серије.

Хрватски фашистички лидер који је током Другог светског рата био на челу квинслиншке Независне Државе Хрватске (НДХ).

Био је адвокат.

Под Павелићем као поглаваром, НДХ је водила политику против више од милион православних Срба у Хрватској - део су присиљавали да пређу у католичку веру, део протеравали, а део убијали у геноцидним акцијама, пише Британика.

Процењује се да је у масовним покољима по селима и логорима попут Јасеновца, убијено око 250.000 Срба у Хрватској и око 40.000 Јевреја, додају.

Игра га Бојан Навојец.

Словеначки политички лидер - иначе теолог и свештеник - и премијер Југославије од 1928. до 1929.

Потпредседник прве владе после уједињења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (СХС) 1918.

Био је и министар железница, унутрашњих послова и просвете.

Заговарао идеју шире аутономије за Словенце у Краљевини СХС и Југославији.

Због велике популарности међу Словенцима, избегао је затвор због противљења диктатури краља Александра и премијера Петра Живковића, пише Британика.

Игра га Владо Новак.

Форензичар који је помагао Србима током Првог светског рата, истражујући злочине аустроугарске и бугарске војске над цивилима.

У Србији најпознатији по својеврсном политичком тестаменту Чујте Срби! у којем је забележио оно што је сматрао врлинама српског народа, али и ружне особине које су измилеле у миру.

Нерад, површност, корупција, странчарење, коришћење полиције за партијске интересе, грабеж за дипломама, завист и ксенофобија и то међу „интелигенцијом" - све те мане српског друштва је описао.

О животу Арчибалда Рајса читајте у засебном тексту - ОВДЕ.

Игра га Никола Ристановски.

Убица краља Александра И Карађорђевића и француског министра спољних послова Луја Бартуа у Марсеју 1934.

Игра га Зоран Јауковић.

Организатор атентата на краља Александра у Марсеју.

Касније усташки пуковник, сматран другом најважнијом особом у НДХ после Павелића и један од његових најближих сарадника.

Истичу га као једног од кључних људи у прогону Срба, Јевреја и Рома у НДХ.

Погинуо 1962. у саобраћајној несрећи у Аргентини.

Игра га Марко Петрић.

Славни хрватски и југословенски вајар и архитекта.

Аутор београдских симбола попут Победника, Споменика Захвалности Француској Споменика Незнаном јунаку на Авали, Његошевог маузелоја на Ловћену, Споменика Светозару Милетићу у Новом Саду и многих других.

Игра га Никола Вујовић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk