Лајбах за ББЦ: 'Југославија се сама срушила, ми смо били њен оркестар Титаник'

Мало је гитарских бендова на простору бивше Југославије који могу да се похвале глобалним успехом, а само један да је наступао у Северној Кореји - што га чини јединственим у свету.

Реч је Лајбаху (Laibach), контроверзном словеначком саставу, који је провокативном иконографијом, авангардним уметничким изразом и шокантним наступима дрмао културне, понекад и политичке, темеље некадашње државе.

„Лајбах није рушио Југославију - она се срушила сама, ми смо били само њен оркестар Титаник“, говори Иван Новак, звани Јани, један од чланова групе из почетне фазе, за ББЦ на српском.

Од забрањивања, оптужби за нацизам и телевизијског позива на линч у Југославији, временом су постали један од најутицајнијих бендова на индастријал сцени - звук који су првобитно баштинили.

Кроз бенд назван по немачком имену за Љубљану, за више од 45 година, прошло је мноштво музичара, а снимили су на десетине издања различитих формата.

За 1. мај, симболично, најављен је излазак новог албума МУСИЦК.

„Наслов крије кључ двојности његовог садржаја“ објашњава вођа групе задужен за сценске ефекте и светло.

„Говори о презасићености музиком у времену када је има толико да се њом једва још можемо истински бавити.“

Поред новог албума, Новак је говорио и о прошлогодишњем београдском концерту усред студентских блокада и протеста, као и о наступу у Јајцу (Босна и Херцеговина), где су се са бине извинили председнику Јосипу Брозу Титу за „рушење Југославије“.

Музичар се осврнуо и на концерте у севернокорејској престоници Пјонгјангу, планираном пројекту у Ирану и потенцијалном „пијететном концерту“ у Јасеновцу, озлоглашеном усташком логору из Другог светског рата у Хрватској.

Висок пулс у Београду уочи протеста

Љубав између Београда и Лајбаха датира још из 1982. када је Дејан Кнез, оснивач групе, служио војску у главном граду Југославије и, бежећи из касарне, редовно посећивао Студентски културни центар (СКЦ).

Тамо су словеначки уметници имали и један од првих концерата у каријери, док је последњи наступ у престоници Србије, одржан викенд пре великог студентског протеста 15. марта 2025. у Дому омладине.

„У Београду смо осетили велику напетост, али и концентрацију. Град је био свестан себе, можда интензивније него иначе.

„Такве околности на нас не делују као директива, већ као атмосфера - а она се лако апсорбује“, прича Новак.

У паузи између два блока наступила је сабласна тишина, на моменте прекидана шапатима и краћим разговорима, док је сат откуцавао време уназад.

Када су 2022. наступали у Дому синдиката, пауза је трајала 20 минута, док је овог пута била симболичних, али ненамерних 15.

Толико је тада трајало свакодневно одавање поште широм Србије за 15 страдалих од пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024.

Недуго потом је преминуо још један младић.

Није била „експлицитно најављена као комеморација, али у времену у којем живимо значења се не могу херметички затворити“, каже Новак.

„Не волимо да инструментализујемо трагедије нити да их претварамо у сценографију.

„Али ако је неко у тој тишини препознао гест сећања, онда је тишина испунила функцију“, додаје.

Наступ није био „дневно-политички митинг, нити реакција на конкретан догађај“, истиче Новак.

Али „контекст“ увек постоји и понекад превазиђе све остало".

„Публика долази са својим мислима и очекивањима, и та енергија улази у простор. То је неизбежно.

„Лајбах добро региструје пулс. А пулс је тада у Београду био висок“, каже музичар.

Јани Новак о друштвено-политичкој ситуацији у Србији:

Оно што се тренутно - или већ извесно време - дешава у Србији на плану друштвено-политичких кретања, у извесном смислу представља и највеће „достигнуће“ актуелне власти.

Друштво се поново конституише као активан политички субјект и кроз протесте пролази процес интензивне обнове.

То може бити снажан и квалитетан импулс за сваку заједницу.

Кључно је, међутим, у ком правцу и на који начин ће се та енергија усмерити.

'Мусицк' - од АИ и алгоритама до Луиђија Манђонеа

Експериментисање звуком, уз неизбежну провокацију, једна је од главних одлика групе од почетка.

Од тога изгледа неће бити изузет ни нови албум, чији је излазак најавила недавно објављена песма Аллгорхyтхм у, најблаже речено, несвакидашњем маниру.

„На новом албуму најчешће смо посезали за хипер-попом, јер нам се тај жанр чини најприкладнијим изразом за тематику којом се бавимо“, објашњава Новак.

Иако наслов песме указује да је „све ритам“, у питању је и својеврсна игра речи, па се може тумачити и као саркастична критика данашњице где алгоритми друштвених мрежа одређују какав ће се садржај конзумирати.

„Ако је 20. век производио машине за рад, 21. век производи машине за мисао.

„Аллгорхyтхм је звучни документ тог прелаза - дословно песма о актуелном ритму времена“, каже Новак.

Албум критикује и „садашњу еру искривљене реалности и кичастог АИ копирања“, те указује да су ово можда „последњи тренуци за стварање музике“.

„Ситуација није апокалиптична, али јесте убрзана“, сматра музичар.

Свака технолошка промена у историји музике, изазивала је сличан осећај нелагоде, а вештачка интелигенција је „само најновија фаза тог процеса“.

„Није уништила музику, али је променила услове рада.“

Новак такође сматра да је АИ „оруђе моћи“, док за алгоритме каже да „нису неутрални“, већ су „пре свега структурирана жеља капитала“.

„А капитал је акумулирана моћ концентрисана у рукама мањине - механизам који све - рад, време, природу, емоције - претвара у робу кроз логику непрекидне експанзије, без обзира на друштвене последице“, сматра музичар.

Вештачка интелигенција провејава албумом не само као тема, већ и као аутор, конкретно код нумере Дас гöттлицхе Кинд (Божје дете).

АИ је „генерисала предлоге, структуре и текстуалне импулсе“, док су „коначна селекција, монтажа и контекст“ били одлука групе.

„Идеја није била да докажемо супериорност или слабост технологије, већ да је укључимо у сопствену поетику.

„Ако је АИ данас део реалности стварања, онда је логично да се појави и унутар самог дела, нарочито ако је реч о песми посвећеној њој самој“, објашњава Новак.

Поред технолошких збивања, Лајбах се новим издањем бави и актуелним политичким темама, као на песми Луиги Мангионе, названој по Американцу осумњиченом за убиство директора компаније за здравствено осигурање.

„То није портрет једне особе, већ студија идентитета друштва у времену медијске, социјалне и политичке агресије“, објашњава Новак.

Занимало их је, каже, како „појединац постаје знак“, како се „име одваја од биографије и почиње да функционише као мит, оптужба или легенда“.

Списак гостију на новој плочи је широк и шаролик - од Вијале (Wиyаала), афро-поп певачице из Гане, до словеначке и регионалне поп сензације Сениде.

„Сенида и Лајбах нису спој неспојивог, већ сусрет две различите поетике унутар истог простора“, сматра Новак.

Она „локалне музичке традиције реинтерпретира потпуно под сопственим условима“, док „њен дубок, храпав вокал снажног идентитета доводи у питање клишее женског израза и ремети норме индустрије којом доминирају мушкарци“, додаје.

На албуму гостују и друге млађе словеначке колеге, али „не из патриотских разлога, већ дијалога“.

„Такви сусрети нису естетски украс, већ размена фреквенција.“

'Друже Тито ми ти се извињавамо'

Словенци су 29. новембра прошле године у Јајцу одржали „Четврто заседање АВНОЈ-а“, алудирајући на догађај из 1943. када су постављени темељи социјалистичке Југославије.

„Друже Тито, опрости што смо учествовали у уништавању твоје државе“, рекао је те вечери Новак.

То није било „класично извињење“, већ „коментар историје и њене ироније“, каже он данас.

„Овога пута провокација није била усмерена ка разградњи симбола, већ ка његовом поновном читању, јер понекад је најрадикалнији чин управо признање сложености историје, а не њено поједностављивање“, објашњава.

Бенд је коначно наступио у дворани где је проглашена нова држава, а искрено извињење „свесно обликовано као уметнички гест“ изговорено пред стотинама окупљених.

„Оснивање Југославије и антифашистичка борба током Другог светског рата били су историјски и херојски чинови, достојни поштовања.

„Исто важи и за послератну антиколонијалну политику, суоснивање Покрета несврстаних и покушај успостављања система радничког самоуправљања“, сматра вођа Лајбаха.

Чини се да су тим потезом многима отклоњене сумње поводом политичких ставова бенда, али Новак каже да говор није био „покушај разјашњавања идеолошке позиције, нити програмско објашњење система вредности“.

Јани Новак о идеолошкој позицији и систему вредности бенда:

Лајбах не издаје сертификате о сопственој исправности.

Али после четири деценије јасно је да се наш рад не може свести на једноставне етикете.

Сумња ће зато увек остати - и то је у реду.

Она је део динамике између нас и публике.

Не тражимо ослобађање од неразумевања.

Оно је заправо саставни део нашег идентитета.

Остварени Пјонгјанг и могући Техеран

Оно што многима није, Лајбаху је августа 2015. пошло за руком.

Одржали су два концерта у Пјонгјангу и тако ушли у историју као први рок бенд са Запада који је свирао у Северној Кореји, једној од најзатворенијих држава света.

Био је то „сусрет са системом који функционише по другачијој логици видљивог и невидљивог“.

„Током наступа осећај није био егзотичан, већ концентрисан. Публика је слушала пажљиво, готово студијски.

„Није било спонтане еуфорије, али је постојала интензивна присутност. То је другачија врста енергије - суздржана, али стварна“, каже Новак.

У сећању му је, каже, остао и „контраст између монументалне државне сценографије и крхке, индивидуалне људскости“ коју су „наслућивали иза ње“.

„Нисмо се вратили са сензацијом, већ са сложеним утисцима.

„И то је било довољно“, додаје.

Више година постоји замисао и о наступу у Техерану са иранским симфонијским оркестром.

„Идеја о великом концерту још није потпуно немогућа, и даље водимо дијалог са иранским партнерима“, рекао је Новак неколико дана пре напада Израела и Америке на ову азијску земљу.

Пројекат је настао из „уметничког интереса и међусобног поштовања“, док воља Лајбаха за сарадњу „никада није била везана за тип политичког уређења, већ углавном за контекст“.

„Наступати у простору који није део западног културног консензуса значи отворити другачију врсту размене.

„То захтева пажњу, одговорност и спремност на сложеност“, указује Новак.

Када и где је тај сусрет могућ, време ће показати, додаје.

'Пијететни концерт у Јасеновцу'

По повратку из Јајца, чланови Лајбаха посетили су пакрачко-славонског епископа Јована у манастиру Јасеновац, старог пријатеља с почетка 1980-их „када је служио војску у Словенији“.

Спојило их је „интересовање за музику и уметност“, као и „шире разумевање културе као простора одговорности, а не само личног израза“.

Једна од тема разговора била је и организација „пијететног концерта у Јасеновцу“.

Такав пројекат „не може настати из брзине или тренутне инспирације“, па „ако се догоди, мораће бити резултат дугог промишљања и јасне етичке позиције“, прича Новак.

„Нека места не траже одговор - већ одговорност.

„Свесни смо да Јасеновац пре свега захтева тишину“, додаје.

Ипак, нада се да ће се једног дана створити услови за реализацију таквог наступа.

Повратак Трбовљу… и Београду

Будући да се последњих година и те како ослања на поп музику, многи „старошколски“ љубитељи Лајбаха се питају хоће ли у песмама поново чути звуке рударских пијука и индустријских машина из Трбовља, словеначког града где је група настала.

„Ми не правимо разлику између индустријског принципа у поп музици и популарног у индустријској музици.

„Жанр је за нас само формат који бирамо као неке врсте инструмент или партитура по којој свирамо“, објашњава Новак.

Никада, каже, нису били везани за „један звук или жанр, већ контекст“ који „не нестаје, него се трансформише“.

„Сваки историјски тренутак носи у себи сопствени шум.

„Ако се осетљиви стари фанови ослободе предрасуда и пажљиво ослушну, схватиће да суштинске разлике између 'старог' и 'новог' звука Лајбаха заправо нема“, оцењује.

А звук новог албума још није познато када ће се уживо у Београду чути, али „интерес свакако постоји“, како публике, тако и бенда.

„Лајбах се у Србији никада не осећа као гост, већ као неко ко је служио војску у тој земљи.

„А то искуство се не заборавља тек тако“, закључује Новак.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk