Захтев Младићевих адвоката Хагу: Ко је добио право да се лечи код куће

Тећи пут откако је правоснажно доживотно осуђен за ратне злочине, адвокати Ратка Младића затражили су од Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу да га пусти на лечење у Србију.

Адвокати тврде да му је здравље у хашком притвору озбиљно угрожено и да му је потребна адекватна медицинска нега коју тамо наводно нема.

Из Механизма у Хагу су ББЦ-ју на српском рекли да не коментаришу појединачне случајеве.

„Међутим, генерално говорец́и, када се поднесе било какав захтев за пуштање осуђеног лица, председница доноси судску одлуку на основу конкретних околности случаја и у складу са правним оквиром Механизма.

„Не постоји утврђени временски оквир, али председница све такве захтеве схвата веома озбиљно и доноси одлуке онолико брзо колико то релевантне околности и процеси дозвољавају", речено је из Механизма.

Младић, бивши командант Војске Републике Српске, у јуну 2021. осуђен је на доживотну казну затвора због геноцида у Сребреници и ратних злочина у Босни и Херцеговини.

Ненад Вујић, министар правде Србије, рекао је да је држава спремна да достави додатне гаранције како би Младићу био одобрен захтев.

Међународни кривични суд за бившу Југославију донео је укупно осам казни доживотног затвора, рачунајући и Младића.

Механизам је основао Савет безбедности Уједињених нација 2010. године као наследника Међународног кривичног суда за бившу Југославију и Руанду.

Младићеви ранији захтеви

Ово није први захтев Младићевих адвоката за пуштање на лечење у Србију.

У новембру 2025. Механизам у Хагу одбио је захтев да Младића привремено пусти на слободу на седам дана како би присуствовао комеморацији преминулом блиском члану породице.

У образложењу одлуке наведено је да је Жалбено веће потврдило пресуду Младићу за геноцид, прогон, истребљење, убиство, депортацију и нехумана дела присилног премештања као злочине против човечности, као и за убиство, терор, злонамерне нападе на цивиле и узимање талаца као кршења закона или обичаја ратовања, због чега му је изречена казна доживотног затвора.

„Праг за пуштање на слободу привремене природе из саосећајних разлога, ради присуствовања комеморацији члана породице, изузетно је висок“, навела је тада председница Механизма Грацијела Гати Сантана.

И у јулу 2025. одбијен је Младићев захтев за превремено или привремено пуштање на слободу из хуманитарних разлога.

Тада су адвокати тврдили да болује од терминалне болести, уз напомену да услови притвора отежавају одговарајућу палијативну негу.

Суд је одговорио да, иако је његово здравствено стање озбиљно и захтева свакодневну негу, не постоји акутна терминална болест која би оправдала пуштање на слободу.

Према тадашњим лекарским извештајима, Младић се налазио у стабилном стању уз повремена побољшања, а у затворској болници у Хагу „има приступ високоспецијализованој нези, укључујући мултидисциплинарни тим и могућност редовног контакта са породицом".

Суд је тада оценио да његово даље задржавање „није нехумано ни деградирајуће, већ да задовољава високе стандарде хуманог третмана осуђених лица".

Погледајте видео о деценији од хапшења Ратка Младића

Хронологија

Ко је пуштан из здравствених разлога

Јовица Станишић и Франко Симатовић-Френки, бивши начелници Службе државне безбедности (СДБ) Србије, осуђени после поновљеног процеса на по 15 година за удруружени злочиначки подухват и злочине над несрбима, више пута су привремено пуштани из Хага у Србију из здравствених разлога.

Небојша Павковић, некадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, осуђен на 22 године, пуштен је на превремену слободу 28. септембра 2025. због лошег здравственог стања. Преминуо је 20. октобра 2025.

Уз исто образложење - хуманитарно, Механизам је седам година пре истека 30-годишње казне пустио Радослава Брђанина, некадашњег шефа Кризног штаба такозване Српске аутономне области (САО) Крајина. Он је 3. септембра стигао из затвора у Данској у Бањалуку, где је преминуо четири дана касније.

Судско веће је у новембру 2014. привремено пустило на слободу Војислава Шешеља, лидера Српске радикалне странке (СРС), због погоршања здравственог стања.

Он је 2018. осуђен на 10 година затвора за подстицање на прогона, депортације и присилно расељавање Хрвата у војвођанском селу Хртковци на северу Србије, 1992. године.

За разлику од поменутих случајева, суд у Хагу је 2016. одбио захтев бившег председника Републике Српске Радована Караџића, тада првостепено осуђеног за ратни злочин и геноцид у БиХ на 40 година затвора, да буде пуштен на привремену слободу како би присуствовао четрдесетодневном помену млађем брату.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk