Водич кроз женску контрацепцију

За Надицу Маријановић контрацептивне пилуле никада нису биле опција.

Каже да нема храбрости да се „упушта у то“.

Иако је од другарица чула да су углавном задовољне и да немају нуспојаве, она и даље сумња.

„То су ипак хормони и с тим не треба да се игра.

„Не верујем да нису штетне. Уосталом, постоји толико мање агресивних метода“, каже ова 24-годишњакиња из Београда.

Њен став деле многе жене и девојке у Србији.

„Контрацепција се у Србији мало користи, највише из страха“, каже гинеколог и акушер Александар Бабић из Новог Сада.

Жене, објашњава, страхују од гојења, тромбозе и других компликација, иако се оне јављају веома ретко.

Због страха и недовољне информисаности, многе жене у Србији и даље се ослањају на традиционалне, мање ефикасне методе попут прекинутог сношаја и праћења плодних дана, што повећава ризик од нежељене трудноће и абортуса и не штити од полно преносивих болести.

Према последњем истраживању Института за јавно здравље „Батут", око 40 одсто сексуално активних жена од 15 до 49 година користи савремену контрацепцију, док традиционалне методе примењује око 17 одсто жена.

Од савремених метода контрацепције у Србији се најчешће користе спирала (бакарна или хормонска), контрацептивне пилуле и мушки кондом, каже доктор Бабић за ББЦ на српском.

Савремене методе ређе користе жене са нижим образовањем и из сиромашнијих домаћинстава, као и оне које су у браку или ванбрачној заједници (око 35 одсто), показује истраживање.

Које врсте контрацепције постоје?

Хормонска контрацепција

Унутарматерична контрацепција

Баријерне методе

Традиционалне методе

Трајне методе

Како одабрати одговарајућу методу за себе?

Одлука о избору контрацепције доноси се у разговору са лекаром.

Потребно је проценити здравствено стање и могуће контраиндикације, попут тромбозе, малигних болести или дојења, када хормонски препарати нису први избор.

Уколико жена није довољно информисана, лекар може да предложи спиралу или контрацептивне пилуле, али коначна одлука је увек на пацијенткињи.

Неке жене, на пример, не желе „страно тело“ у организму, како доживљавају спиралу, каже Бабић.

Због инфекција попут сифилиса, гонореје или хламидије, које се преносе током сексуалног контакта, чак и када се користе пилуле или спирала, препоручује се употреба кондома као додатна заштита.

Сваког дана, у свету се забележи више од милион случајева заражавања неком од полно преносивих инфекција, показују подаци Светске здравствене организације (СЗО).

Шта је женски кондом?

Иако је мушки презерватив познатији као дугуљаста врећица која се навлачи на пенис у ерекцији, женски кондом функционише по сличном принципу.

Реч је о танкој заштитној „кесици“ која се поставља у вагину.

Пенис улази у њу, чиме се спречава директан контакт и смањује ризик од трудноће и инфекција.

Ипак, многе жене о овој методи ретко питају лекара.

„Чак и оне које су рађале често се ослањају на методу 'ми пазимо', због чега долази до нежељених трудноћа", каже Бабић.

'Ставила сам спиралу, свануло ми је'

Невена Васић, мајка три дечака, последњи пут је остала „случајно у другом стању“ пре две године.

У деветој недељи трудноће је прокрварила, услед чега је изгубила плод.

Тада је одлучила да угради спиралу.

„Не могу поново да пролазим кроз процес побачаја. Ово је било најједноставније решење. Осећам се сигурније, свануло ми је“, каже ова 43- годишњакиња.

Према Бабићевим речима, бакарна спирала може да се постави већ шест недеља после порођаја.

Пилула за дан после

У неким случајевима незаштићеног сексуалног односа или када пукне кондом, користи се додатна заштита од нежељене трудноће у наредним данима.

„Имала сам 19 година када сам први пут попила таблету за 'дан после'", каже Марина Перић, данас 35-годишњакиња.

Сећа се да јој је страх био већи од тога да остане у другом стању, није ни размишљала о нуспојавама.

Неколико дана касније је прокварила, али се крварењу придружила мучнина, несаница, умор, акне, бол у грудима и налети врућине.

„Толико сам се грозно осећала да сам то запамтила јако добро, те сам се после тога увек штитила", прича Марина.

Хитна контрацепција - позната и као пилула за дан после користи се у првих 72 сата после незаштићеног односа и није препоручљиво користити је често.

„Максимално два до три пута годишње", објашњава Бабић.

Случајеви познатих, попут ријалити учеснице која је изјавила да је урадила 19 киретажа и попила стотине пилула за дан после, због чега се данас каје, показују праксу која може озбиљно угрозити здравље жена.

Посебно је присутно константно ризично сексуално понашање међу младима, наводи се на сајту Батута.

Нешто мање од две трећине ученика првог разреда средње школе који су ступили у сексуалне односе користило је кондом (64,5 одсто), док је 13,2 одсто као метод заштите приликом последњег односа користило пилуле за контрацепцију, показује последње Истраживање понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Србији.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk