You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Како је Мађар „ослободио Мађарску" и какав Шести октобар жели
- Аутор, Александар Миладиновић
- Функција, новинар сарадник
- Извештава из, извештава из Будимпеште
- Време читања: 9 мин
Мађарска је још једном изабрала Европу.
После слома комунизма пре 37 година, па 2004. уласка у Европску унију, бирачи у овој земљи убедљивом већином са власти су после 16 година сменили Виктора Орбана.
Одрешене руке и већину у парламенту да промени устав земље, испуни обећања о борби против корупције и врати Будимпешту у европски савез добио је доскорашњи сарадник, а у последње две године љути ривал одлазећег премијера.
„Заједно смо сменили Орбанов систем и заједно смо ослободили Мађарску, вратили смо нашу земљу", рекао је одушевљеним присталицама Петер Мађар, лидер победничке партије Тиса.
Десетине хиљада људи на готово свим трговима у Будимпешти славило је до дубоко у ноћ.
Раширених и подигнутих руку, као да се предаје, Виктор Орбан је признао да је испустио конце власти за које је деловало да их је, не само сасвим демократским методама, чврсто држао.
„Резултат за нас је болан, али је јасан: одговорност и могућност за управљање земљом није дата нама", рекао је Орбан малобројној публици у изборном штабу.
Када се реке алкохола које су у изборној ноћи текле поред Дунава осуше, остаје сурова реалност са којом ће се нова владајућа структура у Мађарској брзо суочити.
„Милиони људи који су гласали за Тису желе брзо решење свих структурних проблема који се не могу брзо поправити јер јако брза решења не могу бити у потпуности легална.
„Оно што је остало иза илибералне власти Виктора Орбана је катастрофа на сваком пољу, од привреде, високог образовања, здравствених услуга, социјалног система, финансија, културе, медија, правде", каже Андреа Пето, професорка на Централноевропском универзитету, који је за време власти Виктора Орбана морао да се исели из Будимпеште за Беч.
Према прелиминарним резултатима избора, који не укључују гласове из иностранства чији је значај сада мањи него што је могао да буде, Мађарова странка Тиса освојила је 138 од 199 мандата у парламенту на обали Дунава.
Такав резултат подразумева двотрећинску већину, неопходну за промене устава.
Орбанов Фидес освојио је свега 55 мандата, док екстремно десна партија Наша домовина има шест представника у парламенту.
Изборе је обележила и највећа излазност у историји мађарских избора: гласало је готово 80 одсто бирача.
Први корак: оставке и правда
У победничком говору, Мађар је позвао председника Тамаша Суљока, блиског Орбановој струји, да му одмах повери мандат за састав владе и непосредно након тога поднесе оставку.
Истим путем, према мишљењу победника, треба да крену и председници највиших судова, главни тужилац, шефови медијских тела и комисија за заштиту конкуренције.
„Са двотрећинском већином, моћи ћемо да мењамо устав и вратићемо систем кочница и ограничења.
„Никад више нећемо дозволити било коме да зароби или запусти Мађарску."
За Мађара је ова убедљива већина могућност за „мирну транзицију власти" иако је пут до ње, како је и сам рекао у изборној ноћи, био све само не - миран.
Орбанов режим користио је све што је имао да би покушао да заустави Тису, укључујући и тајну службу, устврдио је Мађар и додао да је његова победа „тријумф над лажима".
Ипак, изборна победа, ма колико убедљива, могла би да буде Пирова уколико се бар нека од очекивања не остваре - и тако избегне сценарио Шестог октобра, симболичног датума недовршених реформи после петооктобарских промена у Србији 2000. године.
За Зофију Бануту, кооснивачицу организације Ослободити демократију, прва ствар коју Мађар мора да уради је да у друштво донесе правду.
„Људи желе да виде корумпиране званичнике и лидере иза решетака, а ја очекујем да ће испливати још много случајева корупције.
„Морамо да се суочимо са собом, да одрастемо као нација и да коначно постанемо право демократско друштво које зна шта је поштовање разлика, емпатија, слушање других", каже она у разговору за ББЦ на српском.
Широка подршка, још шира очекивања
Бенце и Самуел допутовали су у главни град из Сегедина, на самом југу земље и на граници са Србијом, да би у изборној ноћи славили победу Тисе.
Готово у глас, надјачавајући слављеничко скандирање, кажу ми да су у победу веровали, али да је овако убедљив резултат бољи од сна који желе да се преточи у јаву за њихову децу.
„Једно дете ми креће у школу овог септембра и надам се да ће се квалитет образовања увећати, да ће наставници постати слободнији јер ми имамо добре људе који нису могли сами да одлуче ни како да предају градиво", каже 36-годишњи Бенце.
Његов седам година старији пријатељ свестан је да новим властима неће бити лако и да ће и онима који су гласали за Тису, неке одлуке тешко пасти.
„Ја сам свестан да ће сада порези вероватно бити већи за оне који зарађују изнад просека, али ми желимо да живимо у земљи која функционише па је тако нешто неопходно", каже ми Самуел.
Победничка партија настала је пре само две године, када је Петер Мађар разочаран напустио странку Виктора Орбана.
Створио је платформу која је привукла бираче различитих опредељења и у потпуности избрисала са сцене досадашње опозиционе партије.
Широка подршка и још шири спектар очекивања могли би да буду један од највећих изазова за победника избора.
Ипак, професорка Пето каже да проблеми у Мађарској нису идеолошке природе - бар не на почетку.
„У болницама је неопходан тоалет папир, потребна је боља плата за наставнике, а то нису идеолошки проблеми.
„Они ће доћи када се постави питање како решити питање минуса у буџету и расподелити новац из државне касе, јер је већ сада јасно да вероватни министар финансија има веома другачије погледе на социјална питања у односу на његовог колегу који би се могао бавити овим темама", упозорава она.
Куда иде Виктор Орбан, дан после?
Изборну ноћ испред штаба Орбановог Фидеса са пуно брига провела је 51-годишња Вероника, која је само због гласања за досадашњег премијера дошла из Немачке.
„Плаши ме јер су наши противници веома гласни и често агресивни према свему што има везе са Орбаном, пуни су беса и због тога се бринем за Мађарску", каже она.
Смркнута лица досадашњег неприкосновеног лидера и његових сарадника говорила су да је, иако су почетком изборне вечери можда имали идеју да се жале на регуларност избора које су сами организовали, убедљив пораз тако нешто обесмислио.
„Орбан је рекао да ће се борити до последњег војника и бити права опозиција: ако Тиса направи било какву грешку, илибералне снаге ће то користити.
„Кључно питање је како ће се поступати у правним процесима о спорној имовини која је завршила у рукама људи блиских Фидесу, а што је било предизборно обећање Тисе која је говорила о милијардама покрадених евра", каже Пето.
За Рудолфа Меца, професора Корвиновог универзитета у Будимпешти, кључно питање је шта ће бити са бројним појединцима чије су каријере изграђене у досадашњем систему.
„Неки ће можда пробати да пронађу место у оквиру новог система, док би други могли да у потпуности напусте поље политике и привреде, одселе се у иностранство.
„Ово разбијање елите може имати дуготрајне последице не само за Фидес као странку, већ и за читаву политичку и привредну структуру Мађарске."
Виктору Орбану нису помогле ни посета америчког потпредседника, телефонски позиви подршке Доналда Трампа, благонаклони поглед и енергенти из Москве за до сада најближег руског савезника у Европи.
„Његова политичка будућност ће умногоме зависити од тога да ли ће моћи да преобликује сопствену улогу лидера који или може да поведе нови успон, или као симбол мале али њему одане групе.
„Уколико се нимало не буде прилагодио новим околностима, његов утицај ће убрзано опадати", сматра професор Мец.
'Могуће је срушити и овакав режим'
Хенри је из Швајцарске дошао у Сегедин само да би гласао, а онда у Будимпешту - само да би славио.
Ипак, опрезан је у везивању сопствене будућности за нову Мађарску.
„Ако одрже обећања и спроведу све што су планирали, па онда победе и на следећим изборима, тада бих размишљао о повратку у отаџбину."
Друштво које је, посебно у последњих неколико година Орбанове власти, дубински подељено на таборе који међусобно не разговарају, па чак и породице које унутар себе не комуницирају, тако има нову прилику да се поново повеже.
„Подела у Мађарској је дубоко укорењена у питањима идентитета која се не премошћавају лако и за то је потребно време.
„Успех ће зависити од тога да ли ће нова власт у политичкој утакмици заменити теме егзистенцијалних и идентитетских сукоба оним које су више усмерене на расправе о политикама уз поштовање става других", сматра професор Мец.
Ипак, једно помирење је на путу.
Будимпешта и Брисел сада сигурно неће бити на две потпуно супротне стране, а Мађарска се свом снагом враћа у јединствени европски став.
„Руси, Руси, идите кући", била је једна од главних парола на улицама Будимпеште током славља изборне победе против режима који је признао да је Москви слао тајна документа Европске уније.
Петер Мађар обећао је да ће учинити све што је неопходно да се средства ЕУ намењена његовој земљи коначно одмрзну.
Она су за Будимпешту постала недоступна после извештаја о лошем стању људских права и слобода, високом нивоу корупције, одлукама Орбанове власти да у руској агресији на Украјину често буде на страни Москве.
„Међународни партнери ће пажљиво пратити да ли нове власти преводе сопствени снажни политички мандат у конкретне промене у политици коју воде.
„Избори тако отварају могућност за редефинисање позиције Мађарске на међународној сцени, али ће стварна промена зависити од постојања политичке посвећености", сматра професор Рудолф Мец.
Готово је сигурно да ће се редефинисати и позиција Мађарске према суседима и савезницима на Балкану.
Погледајте видео о акцији спрских безбедносних снага код Кањиже пред мађарске изборе
Председник Србије Александар Вучић до последњег дана подржавао је режим пораженог Виктора Орбана, што је чинила и највећа странка мађарске заједнице у Србији.
Милорад Додик, некадашњи председник Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине, градио је чврсте везе са Орбаном.
Коначно, Никола Груевски, некадашњи премијер Северне Македоније, побегао је у Будимпешту од оптужби за корупцију у сопственој земљи.
Систем владавине, који је Европски парламент назвао „хибридним режимом изборне аутократије", доживео је још један пораз - после оног на председничким изборима у Румунији пре годину дана.
„Порука свима је да је могуће срушити и овакав режим.
„Порука свима који желе бољи живот је да се за њега морају борити", закључује Зофија Банута.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk