'Inovativni' lekovi protiv Alchajmera ne pomažu značajno: analiza

Inovativni lekovi za Alchajmerovu bolest verovatno neće koristiti pacijentima, zaključak je najnovije analize.

Njihova delotvornost je „znatno manja“ od onoga što je potrebno da bi se napravila razlika u životima pacijenata sa demencijom, ukazuju istraživači.

Međutim, njihov izveštaj kritikuju pojedini stručnjaci nazivajući ga fundamentalno pogrešnim.

Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) trenutno neće plaćati ove lekove, a pruvatna 18-mesečna terapija koštala bi više od 100.000 evra.

Ali čak i da imate novac, da li se isplati plaćati ih?

Lekovi napadaju lepljivu masu, zvanu beta amiloid, koja se nakuplja u prostorima između moždanih ćelija kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.

Antitela, slična onima koje telo proizvodi da bi napadalo viruse ili bakterije, napravljena su da otkriju amiloid i uklone ga iz mozga.

Ovaj pristup je godinama bio neuspešan, ali dva leka, lekanemab i donanemab, pokazala su da mogu da uspore napredovanje Alchajmera - bio je to prvi put da je neki lek usporio uništavanje mozga kod ove bolesti.

Kokrejnova kolaboracija, nezavisno i detaljno analizira medicinske podatke.

Ispitala je 17 studija o lekovima koji uklanjaju amiloid iz mozga, u kojim je učestvovalo 20.342 dobrovoljca.

Zaključili su da ovaj pristup usporava Alchajmerovu bolest, ali ne dovoljno da bi napravio značajnu razliku za pacijente.

Istovremeno, uočene se i nus pojave - oticanje mozga i krvarenje.

Lekove je trebalo davati svake dve do četiri nedelje.

Edo Ričard, jedan od autora izveštaja i profesor neurologije na Univerzitetskom medicinskom centru Radbaud u Holandiji, leči pacijente sa demencijom na njegovoj klinici.

Pitao sam ga šta bi rekao pacijentima.

„Rekao bih im da mislim da im ovi lekovi verovatno neće koristiti i da su opterećujući.

„Mislim da je izuzetno važno da budemo iskreni prema našim pacijentima o tome šta mogu da očekuju.

„Uvek sam oprezan kako ljudima ne bi pružio lažnu nadu.“

Sada bi trebalo istražiti druge metode za lečenje Alchajmerove bolesti poput tretiranja upale u mozgu.

Zaključke najnovijeg izveštaja podržali su dugogodišnji kritičari lekova.

„Nesrećno je i nepravedno“ prema porodicama pogođenih demencijom što su se ovi lekovi reklamirali, a da „nisu bili potkrepljen čvrstom naukom, stvarajući lažnu nadu“, izjavio je Robert Hauard sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL).

Međutim, način na koji je analiza sprovedena izazvao je žestoku debatu.

Svi anzalizirani lekovi uklanjaju amiloid iz mozga i analiza zapravo pokazuje da li tretman funkcioniše.

Drugi stručnjaci ukazuju da su razlike u načinu delovanja svakog leka važne i da je nepravedno grupisati starije eksperimentalne lekove sa novijim za koje je dokazano da deluju.

Ovaj pristup „ne razjašnjava dokaze, već ih zamagljuje“ i to je „njegov osnovni nedostatak".

„Mnogi rani programi lečenja su propali, ali novija antitela donela su skromnu, ali stvarnu korist“, rekao je Bart D Strudr iz Instituta za istraživanje demencije u Velikoj Britaniji na Univerzitetu u Londonu (UCL).

„Suštinski je važno da ovaj vid lečenja oprezno tumačimo", poručio je Ričard Oukli iz Društva za Alchajmerovu bolest.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk