Је ли америчко-израелски рат са Ираном легалан

Координисани удари Сједињених Америчких Држава и Израела на Иран, као и одговор Ирана, већ су довели до цивилних жртава - и осуде генералног секретара Уједињених нација Антонија Гутереша, који је позвао обе стране на поштовање међународног права.

Обе стране тврде да су они оправдани, али да бисмо верификовали да су првобитни напади на Иран били законити, морамо да се вратимо на стандарде међународног права на које је већина земаља пристала, након ужаса из Другог светског рата.

Убрзо пошто су Америка и Израел започели бомбардовање Ирана 28. фебруара, председник Доналд Трамп оптужио је Техеран да прави нуклеарно оружје које угрожава америчке савезнике и које би „ускоро могло да стигне до америчке домовине“.

Међутим, државни секретар Марко Рубио рекао је 2. марта да су САД „морале превентивно да га нападну“, јер је администрација знала да ће доћи до „израелске акције“ против Ирана.

У међувремену, израелски председник Исак Херцог рекао је за ББЦ Радио 4 да су ирански наводни планови за „прављење бомбе“ били довољни да оправдају нападе.

Иран је одговорио бомбардујући Израел и блискоисточне земље у којима се налазе америчке војне базе, тврдећи да је то учинио у самоодбрани.

Број жртава наставља да расте.

У Ирану је у прва три дана погинуло више од 780 људи, у које спадају и 165 девојчица и чланова особља у ономе што иранске власти тврде да је био америчко-израелски ваздушни удар на школу, према иранском Црвеном полумесецу.

У Либану је погинуло више од 50 људи током израелских удара у понедељак, а другог дана је број већ прешао сто мртвих.

С друге стране, шест америчких војника је погинуло до сада у рату са Ираном, а више од десет жртава броје и Израел и заливске земље.

Да ли су напади били по закону?

Стручњаци за право са којима је разговарао ББЦ тврде да изгледа као да правни услови за првобитне америчко-израелске ударе нису били испуњени - али да је и одмазда могла да прекрши међународно право.

Према Повељи УН-а, оснивачком документу организације, земљама се генерално забрањује употреба војне силе против друге државе, сем уколико за њу не важи конкретан изузетак.

Две одредбе су ту кључне:

Кључно правно питање, стога, јесте да ли је Иран представљао непосредну претњу.

Сузан Бро, међународна стручњакиња за право са Института напредних правних студија у Великој Британији, каже да би законска самоодбрана захтевала „непорецив доказ за непосредни напад“ и додаје да она такав доказ није видела.

Истакнути правник за хуманитарно право Џефри Најс слаже се с тим.

Он је од 1998. до 2006. водио кривични поступак против бившег председника Југославије Слободана Милошевића у Међународном кривичном трибуналу.

„Никакав доказ није представљен“, каже он.

„Велике су шансе да је покретање рата било незаконито.“

На домаћем терену у САД, многе демократе кажу да је операција која се води против Ирана илегална и тврде да само Конгрес има овлашћење да прогласи рат.

Међутим, као врховни командант, амерички председник може да изведе одређене војне операције без формалног проглашења рата.

Да ли је постојала непосредна претња?

Председник Трамп је изјавио да је Америка покушала да преговара са Ираном након што је бомбардовала његова три нуклеарна постројења у јуну 2025. године, али да је Техеран „одбио сваку прилику да одустане од нуклеарних амбиција“.

Он је тврдио да Иран покушава да обнови нуклеарни програм и направи пројектиле дугог домета који би могли да угрозе америчке савезнике и прекоморске трупе, и да на крају ударе у америчко тло.

„Има више него довољно извештаја да су Иранци припремали ракетне снаге за удар пре него што су САД или Израел донели одлуку да пређу у напад“, рекао је за ББЦ Езра Коен, који је био део обавештајног и безбедносног тима председника Трампа у његовој првој администрацији.

Рафаел Гроси, директор Међународне агенција за атомску енергију, такође је рекао у понедељак да је Иран имао „веома велики, амбициозни нуклеарни програм“, али да они нису видели доказе који би указивали на „структурирани програм за производњу нуклеарног оружја“.

Извештај из маја 2025. америчке Одбрамбено-обавештајне агенције (ДИА) такође је закључио да је Иран још увек годинама удаљен од производње пројектила дугог домета.

Стручњаци такође тврде да Трампова претходна тврдња да је ирански нуклеарни програм био „избрисан“ током 12 дневног израелско-иранског рата прошле године није у складу са идејом о непосредној претњи.

Кључни спор у међународном праву тиче се тога колико уско „непосредност“ треба да се тумачи.

Традиционално, непосредност значи „последњи могући тренутак када можете да ометете напад који би иначе неизбежно завршио на вашој територији“, објашњава Марк Велер, академик за међународно право на Универзитету у Кембриџу.

Постоји и дуготрајна дебата око тога када држава може законски да употреби силу у антиципативној самоодбрани, каже Бро: неки тврде да напад мора да је већ започео; други кажу да би то већ било оправдано ако постоје кредибилни докази да ће се напад десити веома брзо.

„Али не за 10 година“, каже она.

Такође постоје два услова за законску самоодбрану, каже Бро: неопходност „без избора другим средствима“ и пропорционалност, додаје Бро.

И Велер и Бро сматрају израелски напад на Египат током Шестодневног рата 1967. године једним од најчешће цитираних примера антиципативне самоодбране у савременој историји.

У то време су многи веровали да су египатске трупе нагомилане на граници биле спремне да пређу у напад, каже Бро.

Међутим, она тврди да се чак и тада израелски напад сматрао „контроверзним“.

Да ли је одговор Ирана по закону?

Многи стручњаци верују да је одмазда Ирана такође могла да прекрши међународне законе.

Велер каже да је Иран прекршио међународни закон када је „неселективно ударио“ на заливске земље.

Најс наглашава да, иако Иран може да се позове на самоодбрану, одговор мора да буде „пропорционалан“.

Пропорционалност, каже он, захтева вагање тежине војног циља у односу на очекивану колатералну штету.

„До сада, што се тиче Ирана, употреба пројектила који не могу одговарајуће или прецизно да се нациљају може врло лако да се оцени као непропорционална и стога незаконита.“

Бро се слаже с тим и указује на светски познати хотел Фермонт у центру Дубаија, који су погодиле иранске снаге.

„То није био војни, већ цивилни циљ.“

Опасан преседан

Кад не идентификујете јасно незакониту употребу силе, то временом може да ослаби међународни правни систем, упозоравају експерти.

Бро упозорава да друге земље могу такође да се позову на слично резоновање и прибегну употреби силе, као што је Кина, која види самоуправни Тајван као властиту отцепљену покрајину.

„Не постоји ништа опасније за међународни систем од пристајања на незакониту употребу силе“, каже она.

У чланку за Четам хаус, Велер упозорава да ће бити тешко супротставити се „даљим руским агресијама или потенцијалном кинеском експанзионизму“ без „покретања позивања на двоструке аршине и лицемерје“ - и САД и друге државе би „могле да зажале због губитка правног и моралног ауторитета који ће то донети.“

Ако моћне земље изнова крше међународно право без последица, многи страхују да ће се послератни поредак урушити и уступити место владавини пуке силе.

Погледајте како је почео напад Израела и САД на Иран

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk