Građanska nauka: Zašto treba da postanete pravi istraživač

„Šta znači opasulji se?"

„To je kad neko pojede mnogo pasulja", bio je jedan od odgovora predškolaca iz sela Šetonje na istoku Srbije.

Kao učesnici istraživanja o pasulju, koje su vodila dva istraživačka instituta iz Beograda, oni su tokom nekoliko meseci postali naučnici.

U sveskama su svakodnevno beležili kako raste pasulj, lupama su tražili žiška koja pravi rupe u zrnevlju, i razgovarali o nalazima.

Brižljivo su skupljali materijal neophodan za istraživanje genetskog profila sorti ove biljke i male bube koja ga najčešće napada.

„Deca su bila naše ruke i oči", govori Mirko Đorđević, viši naučni saradnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković", za BBC na srpskom.

Opasulji se jedan je od nekolicine projekata građanske nauke u Srbiji.

Građanska nauka omogućava ljudima koji nisu stručnjaci u određenim oblastima da budu aktivni učesnici istraživanja - osmišljavanjem upitnika, prikupljanjem, analizom i predstavljanjem podataka, promocijom dobijenih rezultata.

Najveća vrednost ovakvog pristupa je što ljudima vraća veru u nauku, ocenjuje Snežana Smederevac, profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

„Ako su ljudi deo naučnog procesa i razumeju kako se on odvija, mogu lako da steknu poverenje.

„Verujemo onome što razumemo", kaže profesorka psihologije koja ovog aprila, meseca građanske nauke, vodi radionice o poverenju u nauku.

Iako za sada retki, projekti građanske nauke iz Srbije su raznovrsni, a jedan od njih - Heroine - osvojio je prvu nagradu Evropske unije za 2025.

Projekat Heroine, kroz lične priče, istražuje kako su se Romkinje borile da samostalno odlučuju o sopstvenom školovanju, zaposlenju, udaji i na njemu su zajedno radili istraživači sa Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Filozofskog fakulteta, i Romkinje iz cele Srbije.

„Naša ideja je bila da ispitanici ne budu pasivni već da budu kokreatori.

„I metodologija ovog istraživanja razvijena je zajedno sa Romkinjama", kaže antropolog Ivan Đorđević.

Jedan od rezultata bila je i izložba posvećena emancipaciji Romkinja u SANU.

„Bio je to prvi put da je nešto vezano za Rome prikazano u SANU", kaže Svetlana Ilić, aktivistkinja ženskog romskog centra Bibija, takođe učesnica istraživanja.

Opasulji se

Kada je počela da radi sa decom na projektu Opasulji se, vaspitačica Dragica Božilović iz predškolske ustanove „Galeb" Petrovac na Mlavi, nije imala velika očekivanja.

„Ali šta smo dobili? Bilo je čudesno", govori praveći pauze i naglašavajući reči kao da priča bajku, zbog čega njena priča zvuči i pomalo magično.

Posebno kada se priseća detalja od pre godinu dana dok je radila sa decom na projektu.

„Bili su oduševljeni kada nam je stigao pasulj zaražen žiškom. Zvali su ga 'smrdljivi pasulj'.

„Stavili su ga u tegle, posmatrali, tražili lupom bube. A onda kada ih ne vide, nastane panika - 'pa gde su', 'nisu valjda uginule', 'kako ćemo bez tih buba kad dođu naučnici'", prepričava.

Na kraju projekta predškolci iz Šetonje i dva susedna sela Oreškovica i Rašanac, razgovarali su se sa Mirkom Đorđevićem i njegovim kolegom Urošem Savkovićem o saznanjima do kojih su došli.

„Diskusija i upoređivanje rezultata su veoma napredan nivo naučnog opismenjavanja.

„Deca su naučila kako izgleda eksperiment, šta je hipoteza, šta testiraju, kako da uočavaju razlike u rezultatima", kaže Đorđević.

Dodatna vrednost projekta je što deca van Beograda upoznaju nauku, objašnjava Dragica Božilović.

„'Opasulji se' im je pokazao da nauka može svima da bude dostupna.

„Da mogu da se igraju nauke, zabavljaju, istražuju i uče istovremeno", kaže.

I istraživači su imali višestruke koristi.

Institut za povrtarstvo prikupio je stare sorte pasulja u centralnoj i južnoj Srbiji, što je za njih značajna kolekcija.

Na Institutu za biološka istraživanja dobili su nove uvide u populaciju žiška u Srbiji, što do sada nije proučavano ni ovde, ni u Evropi.

Za nas je to korak da se nađu efikasni neškodljivi načini za eliminaciju žiška, ekonomske štetočine, objašnjava Đorđević.

Na njegovom Institutu nedavno je završen i drugi projekat građanske nauke o ishrani dece sa autizmom, o čemu je BBC na srpskom pisao.

Heroine

Heroine su prvi projekat građanske nauke na kome je Ivan Đorđević radio, ali nije bio prvi sa romskom zajednicom.

Do sada je učestvovao u brojnim istraživanjima o dečijim brakovima, rodno zasnovanom nasilju, siromaštvu.

„Ovo je bilo je prilika da ne pričamo o romskim zajednicama samo u kontekstu problema sa kojima se suočavaju, već iz drugačije perspektive.

„Videli smo ogromnu snagu i otpornost Romkinja", kaže.

Zajedno sa pripadnicama romske zajednice, istraživači su zajedno razvili temu i metodologiju istraživanja, a potom razgovarali o rezultatima.

„Za naučnike je veoma važno da uzmu u obzir iskustveno znanje, koje treba da bude vrednovano i naučno", kaže Đorđević.

Podaci su prikupljani i kroz razgovor sa Romkinjama u fokus grupama, koje je vodila Svetlana Ilić.

„Tokom prve fokus grupe sa kojom sam radila, žene su počele da plaču.

„Pomislila sam 'Bože šta sam uradila', a onda sam shvatila koliko sam istine uspela da izvučem iz tih života.

„Za njih je to bio vid terapije, jer su progovorile o onome što ih je godinama mučilo", kaže Ilić.

Neka iskustva koje su podelile bila su za nju iznenađenje.

„Sa nekim ženama smo radili na drugim projektima, a nismo ništa znali o pričama koje su podelile", kaže.

Učesnice su pričale o teškom odrastanju, nasilju i siromaštvu.

„Od sedme godine živim u Starom Kostolcu, u Koloniji, tamo gde živi sirotinja, beda.

„Bilo je teško vreme. Škola se nije učila, više smo bili u njivama.

„Snalazili smo se kao svaka sirotinja - ako imaš jedno, drugo nemaš, ako imaš drugo, treće nemaš", ispričala je jedna od učesnica.

Sve su međutim govorile o heroinama koje su im bili uzori i koje su ih gurale napred, kaže Ilić.

„To su bile mame, bake, sestre, komšinice.

„Emancipacija za njih je značila da uprkos teškim iskustvima, nisu odustale.

„Izborile su se da ne budu potlačene uprkos zabranama - da ne upadnu u rani brak, da nastave školovanje, da se zaposle.

„Za to su se izborile ili same ili uz podršku njihovih heroina", kaže Ilić.

Učesnica iz Beograda ispričala je kako je sama upisala školu.

„Moja majka nije htela da ide sa mnom da me upiše.

„Gledala šta radi moja drugarica i ja sve za njom, sama sam se upisala."

Pogledajte video: Zejna, kuma Prajda 2024: „Ljubav treba da nam bude zvezda vodilja“

Kome i čemu verovati?

Prvo istraživanje građanske nauke u kome je učestvovala profesorka Snežana Smederevac počelo je u veoma neizvesnom trenutku, ispunjenom brojnim teorijama zavera - u proleće 2020, u vreme pandemije kovid-19 i masovnog zatvaranja.

Početni impuls tada nije došao zbog brojnih nepotvrđenih informacija o poreklu virusa, već da bi u opštoj neizvesnosti, zajedno sa kolegama i studentima, uspostavila osećaj kontrole.

„Građanska nauka nam je omogućila da strukturiramo vreme.

„Svaki dan smo imali obaveze, jasne zadatke i konkretan cilj i to je za sve nas bio način da nosimo sa teškom situacijom", objašnjava članica Star centra za bihevioralna istraživanja u psihologiji.

Star centar je sproveo istraživanje tokom pandemije, okupivši veliki broj ljudi koji su tokom pet nedelja svakodnevno odgovarali na pitanja o emocijama koje su osećali.

Rezultati su kasnije objavljeni, a imena svih učesnika bila su navedena u radu.

Istraživači volonteri su doneli „perspektivu 'sa terena'“, koja je psiholozima iz Star centra pomogla da istraživanje učine „relevantnijim".

„Mi psiholozi često smo usmereni na osobine ličnosti i teorijske okvire, ali su nam ljudi ukazali na neke vrlo konkretne i važne teme - na primer, pitanja koliko pijete tokom pandemije".

Psiholozi su svakodnevno objavljivali rezultate i objašnjavali učesnicima.

„Time smo naučne nalaze odmah prevodili na jezik koji svako može da razume", kaže.

Upravo u toj komunikaciji za profesorku Smederevac se otvorio važan deo građanske nauke - a to je strpljivo objašnjavanje naučnih rezultata jednostavnim jezikom.

„Naučnici su navikli da pišu za recenzente i stručne časopise, koristeći terminologiju razumljivu samo unutar njihove discipline.

„Ako, na primer, brojna istraživanja pokazuju da 5G mreže nisu opasne, a ljudi se i dalje toga plaše, to znači da nauka nije dobro predstavljena", kaže.

U sklopu zajedničkog projekta Star centra i Naučnog kluba Kulturne Stanice Svilara u Novom Sadu, Smederevac na radionicama pokušava da objasni šta jeste, a šta nije nauka.

Pomažu joj studenti psihologije, među kojima je Ana Stojković, studentkinja druge godine.

Priključila se, kaže, jer „ljudi imaju sve manje poverenja, posebno u društvene nauke."

„Svi smo skloni sumnjičenju, što je u redu, jer treba preispitivati stvari.

„Ali nisam sigurna koliko ljudi, koji nisu u naučnom krugu, znaju na koji način se zapravo dovode u pitanje naučni rezultati", govori.

Njen utisak sa prvih radionica je da „učesnici nisu bili ni svesni na koje sve načine mogu da doprinesu nauci".

Druga nedelja aprila bila je posvećena razlikovanju nauke i pseudonauke na radionici.

Pored studenata psihologije, pratili su je i studenti drugih fakulteta, ali i stariji.

U grupi od 15-ak učesnika bila je i jedna frizerka i žena koja je rekla da se bavi administracijom.

'Detoks proizvodi', poput sokova, čiste jetru i izbacuju štetne materije iz organizma - bila je jedna od tvrdnji o čijoj tačnosti su se učesnici izjašnjavali.

Iako je većina ispravno primetila da je u pitanju pseudonaučna tvrdnja, za koju ne postoje istraživanjima potvrđeni dokazi, pojedini okupljeni su rekli da će koristiti proizvode za koje su od nekog drugog čuli da su dobri.

Ako je moja sestra rekla da joj je nešto pomoglo, ja ću to da probam, rekla jedna od učesnica.

Nauka ima drugačije preporuke - treba proveriti ko stoji iz određene tvrdnje, na kojim dokazima je ona zasnovana, kakav se jezik koristi, što je mnogo duži i komplikovaniji put od prostog verovanja rečenom.

„Nauka je proces - ona ne nudi konačna rešenja, već stalno preispitivanja", kaže Snežana Smederevac.

Ana Stojković iz neposrednog iskustva zna da je „ljudima teško da prihvate dokaze koji im nisu intuitivno bliski".

„Treba naći način da se pokaže da su naučni rezultati pouzdaniji od naše intuicije.

„A to možemo ako objasnimo ceo proces naučnog saznavanja", zaključuje.

Pogledajte video o Milevi Ajnštajn - fizičarki čiji je doprinos nauci umanjen

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk