Вучић потписао 'Мрдићеве правосудне законе' упркос критикама ЕУ

Власт у Србији донела је нови сет правосудних закона, које опозиција и поједини правни стручњаци виде као још један покушај да се правосуђе стави под контролу владе.

Владини званичници, међутим, тврде да ће група закона допринети „бољем и ефикаснијем" правосудном систему, задуженом за контролу рада извршне и законодавне власти.

Да бисмо објаснили суштину усвојених промена, треба да кренемо редом.

Од Мрдићевих закона.

Илити пакета од пет измена и допуна правосудних закона, названог по предлагачу Угљеши Мрдићу, посланику владајуће Српске напредне странке (СНС) у Скупштини Србије.

О њима је републичка скупштина расправљала по хитном поступку, да би на крају биле усвојене измене и допуне, јер владајућа коалиција има апсолутну већину:

Да, много тешких и компликованих речи.

Шта ово све заправо значи?

Иако до тренутка објављивања текста није одговорио на позив ББЦ-ја за изјаву, Мрдић је раније тврдио да ће, уколико његови предлози буду усвојени, доћи до јачања независности судства и самосталности тужилаштва.

„То је први корак ка враћању отетог правосуђа држави и народу Србије како њиме више не би управљали отуђени центри моћи под контролом страних центара моћи", поручио је Мрдић, који је и председник Одбора за правосуђе, током скупштинске расправе.

Ова утакмица се ту пребацује са правосудног на дневнополитички терен.

Циљ је укидање Тужилаштва за организовани криминал (ТОК), које води поступке против неколико високих владиних и СНС званичника, истакли су из опозиције на седници.

Усвајање Мрдићевих закона довешће до „укидања независног судства", поручили су.

Одмах по усвајању закона, званичници Европске уније (ЕУ) оштро су реаговали.

Главна порука Брисела властима у Србији је да одмах изврше ревизију усвојених закона, које су оценили као „значајан корак уназад у посвећености Србије њеном путу ка приступању ЕУ".

„Када је држава кандидат за европске интеграције, а Србија то јесте, очекујемо да се понаша у складу са европским вредностима.

„Ово је озбиљан корак уназад, јер су амандмани усвојени у веома брзом и нетранспарентном поступку, без икаквих консултација", изјавила је Марта Кос, европска комесарка за проширење.

Упркос критикама из Брисела, председник Србије Александар Вучић их је потписао 30. јануара, објављено је у Службеном гласнику, објавила је телевизија Н1.

То значи да закони сада ступају на снагу.

Реагујући на критике ЕУ, Вучић је 29. јануара рекао да није ни прочитао законе, већ се о њима консултовао са стручњацима.

Са стручњацима сам проверавао њихову уставност и рекли су ми да јесу, изјавио је.

Рекао је и да је „једина грешка била што су закони предложени и усвојени без јавне расправе и консултација са ЕУ".

О Тужилаштву за организовани криминал

Сличне тезе о „отуђеном правосуђу, под контролом страних центара моћи“, често се последњих месеци - без доказа - могу чути од представника власти, предвођених председником Србије Александром Вучићем.

Посебно од пада надстрешнице у Новом Саду 1. новембра 2024, када је погинуло 16 људи, као и случаја Генералштаб, намере да се на месту здања погођеног у бомбардовању 1999. године изгради луксузни хотел.

Две ствари су им заједничке.

Осумњичени за корупцију су министри и СНС званичници - Горан Весић, Томислав Момировић и Никола Селаковић - а поступак води Тужилаштво за организовани криминал.

И управо је ТОК често на мети оптужби за „рад против интереса државе“.

„Да је мета ТОК, открили су амандмани посланика владајуће странке“, каже Катарина Голубовић из Комитета правника за људска права (ЈУКОМ) за ББЦ.

СНС посланица Оља Петровић у амандману на Мрдићеве законе предложила је да се тужиоцу који је привремено упућен на рад у друго тужилаштво, то упућивање престане у року од 30 дана од ступања на снагу измена Закона о јавном тужилаштву.

„Опште је познато да су у ТОК-у радили упућени тужиоци из других тужилаштва, пре свега јер није било успелих избора јавних тужилаца“, објашњава Голубовић.

„Уколико буду усвојени, ТОК ће радити са 50 одсто капацитета и биће успорени и прерасподељени кључни предмети против функционера СНС-а“, додала је она раније.

На то су реаговали из Тужилаштва за организовани криминал.

Усвајање амандмана СНС посланице на Мрдићеве законе имало би „изузетно тешке и далекосежне последице по функционисање правосудног система“, саопштили су.

То значи „не само директно и тешко урушавање ТОК-а“, већ и „потпуну блокаду поступања у најсложенијим и најосетљивијим кривичним поступцима“, што називају „озбиљним кораком уназад у области владавине права“.

„Највеће погодности из тога ће имати окривљени“, наглашавају.

Мрдић им је одговорио да ће амандмани „обезбедити транспарентност у раду".

Претходно је, током скупштинске расправе, негирао и тврдње опозиције да жели укидање ТОК-а.

Потом је за РТС изјавио да се нада променама закона који се тиче ТОК-а, што такође види као део „борбе за ефикасније правосуђе".

Ко је Угљеша Мрдић?

О Тужилаштву за високотехнолошки криминал

Законске измене предвиђају да Тужилаштво за борбу против високотехнолошког криминала (ВТК) буде одељење у оквиру Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ), каже Мрдић.

На челу ВЈТ-а је Ненад Стефановић, кога опозиција и неки правници често оптужују да је лојалан председнику Вучићу и Српској напредној странци.

Циљ измена, тврди Мрдић, јесте да ВТК има „конкретне и боље резултате“.

Ту се све поново враћа на актуелну политичку кризу и масовне протесте после пада надстрешнице, предвођене студентима.

„Да су добро радили њихов посао, било би више процесуираних који су позивали на државни удар, на терористичке активности, на убиства, претили председнику државе, новинарима, полицајцима путем друштвених мрежа", рекао је Мрдић.

„Зато ту неке ствари морају да се мењају“, додао је.

Представници власти често су - без доказа - оптуживали студенте и друге демонстранте за тероризам и за намеру да изврше државни удар.

Мрдићевим законима се мења организација Тужилаштва за високотехнолошки криминал и то тако што се мењају правила ко одређује руководиоца ВТК-а и коме он одговара, објашњава Голубовић.

„До сада је све било у рукама Врховне јавне тужитељке Загорке Доловац, а предлогом се она развлашћује и њену надлежност преузима Ненад Стефановић.

„Иде се ка већој контроли власти над гоњењем кривичних дела која се почине на интернету“, наглашава Голубовић.

О Загорки Доловац и Ненаду Стефановићу

Једна од честих оптужби против Мрдићевих закона је да желе да ојачају управо Ненада Стефановића, а ослабе Доловац.

Њу представници власти последњих месеци често помињу и нападају.

Говорећи о томе да је потребна већа транспарентност у раду, Мрдић је рекао да је досадашња пракса била „самовоља Загорке Доловац“.

Мрдићеви закони, као и накнадни амандмани посланика СНС, суштински смањују овлашћења Високог савета судства у одбрани самосталности јавног тужилаштва, истиче Голубовић.

Законским изменама Високи савет судства више неће моћи да одлучује о приговорима против шефова тужилаштва у Србији, објашњава.

О свему ће одлучивати шефови Виших јавних тужилаштва.

„На пример, ако би се неки тужилац из Београда успротивио упутству шефа основног јавног тужилаштва или упутству руководиоца Тужилаштва за високотехнолошки криминал, једини надлежан да одлучи о томе био би - Ненад Стефановић“, објашњава.

„Загорка Доловац, заједно са осталим члановима ВСС, искључује се из механизма одбране самосталности тужилаштва", додаје.

Притом, сви јавни тужиоци који су њеном одлуком били упућени да раде у Тужилаштву за организовани криминал - престају да раде у том тужилаштву, додаје.

„Време је да се мења начин руковођења јавним тужилаштвом", изјавио је недавно за Политику главни тужилац Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ) у Београду Ненад Стефановић.

„У протеклих 16 година смо као друштво добили фактичку персонификацију свих проблема оличену у врховном јавном тужиоцу Загорки Доловац", додао је.

Високи савет тужилаштва - највиша тужилачка институција у Србији - како каже, штити њене личне интересе.

„Од 1997. до данас заиста никада нисам приметио овакву врсту притиска коју појединци из извршне и законодавне власти ка нама упућују", изјавио је Бранко Стаменковић, председник ВСТ-а, у интервјуу за Нову.

О Међународној изложби ЕКСПО

Потребно је да се „унапреди ефикасност, доступност и функционалност правосудног система кроз усклађивање судске и јавне тужилачке мреже са реалним демографским, територијалним, економским и организационим условима", каже Мрдић.

То у пракси значи прерасподела шта коме припада.

Мрдићевим, сада усвојеним законским изменама, предложено је да се Трећи основни суд у Београду подели на трећи и четврти, који би био основан.

Један ће бити надлежан за општину Земун, а други за Нови Београд и Сурчин.

И управо је у Сурчину кључ.

„Чињеница да се не помиње већи број судија и запослених, указује на то да циљ није ефикасност, него прерасподела предмета и контрола будућих предмета око пројекта Експо", сматра Голубовић.

У Београд ће 2027. стићи представници десетина земаља због Специјализоване изложбе Експо (ЕXПО) изложбе, што власт назива пројектом од националног значаја.

Међутим, тај пројекат од почетка је на мети бројних критика.

Управо се у оквиру припрема за Експо у Сурчину гради Национални стадион, који је такође на мети критика - пре свега због огромне цене изградње.

Експо ће изазвати „интензиван развој на подручју општине Сурчин", говорио је Мрдић.

Сурчин ће тако због великог обима градње, повећања броја грађевинских имовинско-правних поступака и спорова око грађевинских дозвола и експропријације, постати „једно од правосудно најоптерећенијих подручја у Србији", каже.

Зато је „неопходно благовремено прилагођавање судске мреже".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk