Капетан Срђан Јанковић за ББЦ: 'Како смо прошли кроз Ормуски мореуз'

Упоредо са ракетама и дроновима који лете по Блиском истоку, очи света су упрте у Ормуски мореуз, уски теснац кроз који се превози петина светске нафте и могу да прођу само бродови који добију одобрење од Ирана.

Међу њима је био и теретни брод којим управља капетан Срђан Јанковић из Србије, а плови под заставом Малте.

„Изнад нас су летели дронови, ракете које су гађале иранску војну базу или су из базе испаљиване на друге дестинације, били смо тачно између и повремено смо на небу гледали пројектиле како пролећу", прича Јанковић за ББЦ на српском.

Са посадом је 26. фебруара упловио у иранску луку Бандар Имам Хомеини, на северу Персијског залива, а два дана касније Сједињене Државе и Израел почели су нападе на ту земљу.

Иран је одговорио ударима на Израел, Катар, Уједињене Арапске Емирате, Саудијску Арабију, Оман, Бахреин, Кувајт.

Укратко, све земље с друге стране Персијског залива.

„Није ме толико плашио рат колико да нека војска дође на брод и проба да успостави своју власт, тога сам се највише плашио", објашњава Јанковић који је 26. марта успео са посадом да прође кроз Ормуски мореуз и напусти Персијски залив на путу ка Латинској Америци.

У време кад разговарамо плови Индијским океаном ка Африци, у близини обала Сомалије.

Због америчко-израелских напада, Иран је ефикасно ограничио пролазак бродова кроз Ормуски мореуз, а промет нафте и течног природног гаса до данас је опао за 95 одсто, објавио је ББЦ тим за утврђивање чињеница.

Мореуз је подједнако важан за глобалну безбедност хране јер служи као главна извозна рута за ђубрива која одржавају производњу усева широм света.

Аналитичари процењују да би чак трец́ина глобалне трговине ђубривима могла да буде погођена продуженим затварањем.

О његовој важности за глобалну трговину енергентима говоре и цене у свету које су скочиле од почетка рата, због чега је Међународна агенција за енергију пустила рекордних 400 милиона барела стратешких резерви нафте на тржиште.

Ослобађање пролаза кроз Ормуски мореуз постало је и једно од кључних питања америчко-израелског рата против Ирана, иако на почетку није било међу циљевима.

Вашингтон тврди да је мореуз затворен, док Техеран понавља да се то односи само на „непријатељске" земље.

Иран не омогућава бродовима Сједињених Држава и њиховим савезницима, међу којима су и европске земље које су одбиле да учествују у рату, да пролазе мореузом, али истовремено пушта кинеске, индијске и бродове који носе терет за друге азијске земље, попут Филипина и Бангладеша.

Ипак, према подацима Уједињених нација, за разлику од 150 бродова који су пролазили пре рата кроз Ормуски мореуз, данас то успе тек четири или пет.

Међу њима су 3. априла били и француски и јапански брод, први пут од почетка рата против Ирана.

Брод којим управља Срђан Јанковић плови под заставом Малте.

Тридесет три дана су путовали из Бразила преко Африке да би донели кукуруз у иранску луку.Тридесет три дана су путовали из Бразила преко Африке да би донели кукуруз у иранску луку и још месец дана су чекали на сидришту у лучким водама, да би добили дозволу да га искрцају.

Тог 28. фебруара, Бандар Имам Хомеини, главни ирански лучки град и кључно чвориште за петрохемикалије, уз многе друге локације широм земље, постао је мета америчко-израелских напада.

„Град који је пола сата вожње даље од луке, био је нападнут.

„Видели смо дим у даљини, увече су се чуле експлозије, посада је била уплашена.

„Негде сте у некој земљи где не знате никога, близу је граница са Ираком, не знате како ће да реагује војска која се ту налази, није човек сигуран да ли ће да се појаве на броду можда са оружјем, да вас узму за таоца, да вас мењају за неке услове.

„Није згодно", објашњава овај 55-годишњи Београђанин, који плови од 1995. године.

Ситуацију је додатно отежавала чињеница да је интернет у Ирану одсечен од јануара, због протеста против власти у којима су убијене хиљаде демонстраната.

Комуникација са иранским властима је ишла преко агента у Лондону, који би им повремено давао информације да ли ће их пустити да прођу или не.

„Нисам знао шта ће да се догоди.

„Поставили смо бодљикаву жицу скроз око брода, по огради, да се заштитимо у случају да се појави неко, да можемо бар да га обесхрабримо да одабере наш брод. Посади је било забрањено да буде често на палуби, јер не знате када може нешто да вас погоди", каже за ББЦ на српском.

Ретко добра ствар је била чињеница да су непосредно пре уласка у иранске воде напунили складиште храном и водом и да су, према речима капетана, били мирни бар за три месеца.

Из искуства су знали да се у Бандар Имам Хомеинију понекад чека и до месец дана на искрцај товара.

Око њих на сидришту, паркингу за бродове унутар лучких вода или на мору, било је око 20-ак бродова који су, како каже, чекали ред да буду искрцани или информацију да ли ће моћи да изађу из Персијског залива.

После десет дана, 18. марта, из Лондона им је јављено да могу да наставе пут ка Ормуском мореузу.

„Кренули смо истог тренутка чим смо добили мејл.

„Међутим, дан касније све је било обустављено, стигла је порука да је пролаз затворен, да не можемо да идемо ка мореузу и да чекамо нову дозволу.

„Нисмо знали разлог, речено нам је да су били велики напади на Иран и да су суспендоване све дозволе", каже Јанковић.

У ноћи између 18. и 19. марта, израелске снаге су гађале Јужни Парс, највеће поље природног гаса у Ирану, које је у централном делу Персијског залива.

У знак одмазде, Техеран је гађао катарски Рас Лафан, највећи светски комплекс за укапљени природни гас, што је довело до наглог пораста цена тог енергента широм Европе.

Капетан и његов брод са 22 члана посаде зауставили су се код острва Лаван, које се такође налази у централном делу Залива, као и гађано поље гаса, али ближе иранској обали.

„Ту смо само плутали, померали се лево, десно.

„Остали смо у водама које су у интересу Ирана, ближе обали, јер нам је предложено да не напуштамо иранско море и да ћемо ту бити сигурни", каже капетан Јанковић.

Двадесетпетог марта добили су нову дозволу да могу да наставе.

Иако уплашени, чланови посаде били су спремни за кризне ситуације.

На броду су била окачена обавештења шта треба да спреме у случају напада, а у периоду путовања ка Ормуском мореузу спавали су у средњем делу брода, у складиштима, на помоћним креветима, са прслуцима за спасавање и ранцима испред врата, да су им при руци.

Овог пута упутство из Лондона је гласило да брод треба да се јави кад стигне до острва Велики тунб, у јужном делу Персијског залива.

Међутим, кад су стигли до острва, око 11 увече им је речено да се зауставе и да не настављају ка Ормуском мореузу пре јутра.

„Било је јако напето те ноћи, нисмо знали зашто смо заустављени ни шта ће се догодити.

„Ту смо, јако близу свега и даље се наставља бомбардовање Ирана, и даље противваздушна одбрана ради.

„Ујутро нам је речено да се попнемо ка Бандар Абасу, лучком граду на улазу у Ормуски мореуз, дакле још ближе обали Ирана, на милост и немилост сваког рибара који може да вас заустави", каже Јанковић.

Упутство за њихов брод је било да не улазе у средину мореуза, куда иначе бродови пролазе, него да се држе иранских територијалних вода, ближе обали да би изашли.

„Посада је била узнемирена, већину времена су били на контролном мосту, пратили шта се догађа, сваки чамац који пролази, сваки бродић, све им је било узбуна.

„Цео пролазак у пуном гасу трајао је 11,5 сати. У нормалним околностима тај део се прође за шест сати."

Погледајте видео о путовању Срђана Јанковића кроз Ормуски мореуз

Испред луке у Бандар Абасу дочекао их је велики број усидрених бродова, од којих многи нису имали ознаке фирме или државе под чијом заставом плове.

Са друге стране, на изласку из Ормуског мореуза, стајали су бродови који су чекали дозволу да уђу у Персијски залив.

Правила Уједињених нација дозвољавају земљама да контролишу територијална мора до 12 наутичких миља (22 километра) од своје обале.

На најужем месту, где је широк око 33 километра, Ормуски мореуз и његове бродске руте у потпуности су унутар територијалних вода Ирана и Омана, због чега Техеран успева да контролише ко улази и излази из Персијског залива.

„Кад смо прошли, било је огромно олакшање и за мене и за целу посаду.

„На сву срећу, прошло је како треба", каже Јанковић уз осмех.

Од почетка рата на Блиском истоку до 31. марта, десет помораца је погинуло, осам повређено, а забележено је 19 напада на бродове у мореузу, према подацима Међународне поморске организације УН (ИМО) у Лондону.

Око 20.000 морнара још је заглављено у Персијском заливу, на око две хиљаде бродова, међу којима су танкери за нафту, теретни, бродови за расути терет и шест туристичких крузера, објавиле су 31. марта Уједињене нације.

Ситуација је, оценили су, без преседана од Другог светског рата.

Погледајте зашто је важан Ормуски мореуз

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk