Аустралија и туризам: Чудесни кутак Великог коралног гребена

Јужни Велики корални гребен, дом морског живота и одрживог туризма, доживљава процват.

„Можда ћете пожелети да останете у води још који минут", добацује наш капетан са оближњег брода, док наша групица израња на површину после роњења око величанственог спољног гребена острва Леди Масгрејв.

„Група китова иде право ка вама", говори он уз осмех и хитро маневрише бродом како би им се склонио с пута.

Кроз визир маске посматрам тиркизну воду, која је толико бистра да могу да назрем локацију за чишћење манта ража, неких 20 метара испод нас, где смо посматрали како један од тих величанствених морских змајева плеше на воденој струји док га рибице ћапкају по белом стомаку.

Затим се све замрачило када је пет грбавих китова, опточених шкољкама, промакло право испод нас.

Ти нежни џинови пливали су само неколико метара од врхова наших пераја.

У овом чудесном кутку квинсленског Великог коралног гребена тешко је поверовати да је тај локалитет, ког је Унеско прогласио делом Светске баштине, раније ове године за длаку избегао да буде уврштен на Унескову листу „угрожених" места.

Мада, мало који путник зна за место на ком сам тако добро ронила.

Као део Каприкорн и Банкер групе, скупине коралних острваца и гребена на јужном ободу Великог коралног гребена, oстрво Леди Масгрејв представља једну од најбоље чуваних тајни.

И док туристи посећују Северни Велики корални гребен још од последње деценије деветнаестог века, одважни путници нису почели да пристижу на јужне делове све до тридесетих година прошлог века, када је фабрика за конзервирање корњачиног меса на острву Херон претворена у летовалиште.

Ипак, Јужни Велики корални гребен (који се простире неких 300 километара од обале Каприкорна ка регији Бандаберга) и даље обилази мање посетилаца него Кернс и Вајтсандеј, то јест, мање од 9 одсто од 2,4 милиона посетилаца који су, пре Ковида-19, годишње обилазили гребен.

То је штета, пошто сам, ронећи целом дужином Великог коралног гребена још откако сам, као шестогодишњакиња, осамдесетих први пут посетила Вајтсандеј, открила да јужни обод није ништа мање спектакуларан од осталих делова.

Пошто је на мањем удару екстремних временских непогода, као што су циклони и дугачки топлотни таласи, могло би се рећи и да је овај део гребена у бољем стању.

Уједињени у посвећености одрживом развоју, највећи туристички радници одатле надају се да ће ситуација остати таква.

Да ли би и туристи, услед предвиђања да ће климатски притисци натерати морски живот и птице Великог коралног гребена да мигрирају на југ како би избегли глобални пораст температура сувише брз за адаптирање, могли следити исти пример?

Док се Аустралија примиче тренутку када ће се опет отворити за цео свет, овај део гребена никад није био спремнији да оберучке прими посетиоце.

Леди Масгрејв хедквотерс, најсавременији понтон са подводном опсерваторијом који се ноћу претвара у спаваоницу са 20 кревета, представља најновију атракцију Јужног Великог коралног гребена.

Отворен 2021. године, тај понтон на три нивоа, од којих горњи служи и за глампинг, омогућује приступ нетакнутим локацијама за роњење, још даље од локација које су раније биле доступне дневним посетиоцима (мада сам недавно открила да су и те прилично импресивне).

Перманентно укотвљен у лагуни која опасује острво Леди Масгрејв, на ком Служба за националне паркове и дивљину Квинсленда (QPWS) одржава камп, Леди Масгрејв хедквотерс данас представља једну од туристичких понуда на Великом коралном гребену са најмање утицаја на околину.

„Понтон практично оставља нула одсто отиска", тврди власник и управник Брет Лејки, чија фирма са седиштем у Бандабергу, Леди Масгрејв икспиријенс, не оставља никакав угљенични отисак.

Леди Масгрејв хедквотерс је саграђен од најбољих доступних еколошких материјала и у потпуности се напаја енергијом сунца и ветра, има сопствени погон за одсољавање, а сав отпад се на копно одвози „Царицом гребена", катамараном дугим 35 метара који је преко дана укотвљен уз Хедквотерс.

„Такође је процењено да може да издржи циклон треће категорије, иако се надамо да их овде доле никад неће бити", додаје он.

Посетиоци такође имају прилику да се одуже гребену кроз узгајање корала и научне програме, као и да чују понешто о конзервацији гребена од Гидарџил Бандаберг морских ренџера, чланова квинслендског Програма за домородачку територију и морске ренџере, који редовно учествују у путовањима Леди Масгрејв икспиријенса.

Међу локацијама за роњење које су сада доступне Леди Масгрејв хедквотерсу су и живописни корални вртови који опасују оство Леди Елиот, то најјужније корално острвце Великог коралног гребена, где се окупља на стотине манта ража.

Након што су га крајем 19. века оголили ловци на гуано, да би потом било препуштено козама, острво Леди Елиот је током последњих 50 година рехабилитовано уз велики напор, у чему је у највећој мери допринела породица Гаш, која од 2005. године управља Еколошким уточиштем острво Леди Елиот.

Сматра се да је то уточиште, погодно за породичне посете, поставило нов стандард у одрживом острвском туризму Аустралије, пошто је 2020. године досегло циљ од 100 одсто обновљиве енергије - што уопште није мала ствар за хотел са 150 кревета усред океана, неких 80 километара од Бандаберга на копну.

Године 2018. острво Леди Елиот одабрано је као прва „барка климатске промене", у оквиру Иницијативе острва коралног гребена Фондације Великог коралног гребена, осмишљене да штити критична станишта од утицаја климатских промена.

Надовезавши се на приватни програм садње стабала породице Гаш, у оквиру те иницијативе покренут је широки пројекат поновног подстицања вегетације, који је успешнији него што се очекивало.

„Почели смо да садимо стабла зато што нам се чинило да је то исправно, али сада видимо и промене на гребену", тврди управник уточишта Питер Гаш, добитник Ордена Аустралије 2020. године за рад у екотуризму и авијацији.

„Научници су открили да гуано коралима служи као ђубриво, те стога популација птица привучена стаблима помаже процвату гребена", каже.

Др Кети Таунсенд, морски биолог и редован професор на Универзитету Саншајн коуста, као и водећа на овом пројекту, рекла је да је за припрему острва као „барке" кључно сазнати што више о њему.

„Тренутно правимо списак основних врста, како бисмо утврдили које све обитавају овде.

„То ће нам помоћи да пратимо 'термалне избеглице' (морске врсте и птице које се селе на север услед пораста температура) које с временом пристижу", рекла је она.

Овај пројекат - ком посетиоци острва могу да допринесу тако што ће поставити фотографије морског живота и птица на Фејсбук страницу пројекта - додатно је добио на значају 2020, када је Јужни Велики корални гребен први пут доживео избељивање корала.

На срећу, оштећени корали у овој регији су се у највећој мери опоравили.

„Јужни Велики корални гребен је врло отпоран и веома здрав, па може повремено да поднесе такве догађаје.

„Проблеми настају када ти догађаји учестају, чему смо сведочили на другим деловима гребена", рекла је Таунсенд.

Након што је, после реновирања вредног 22 милиона аустралијских долара, 2019. поново отворен, Центар за корњаче Мон Репос, у регији Бандаберга - који нуди кључно станиште за угрожене главате корњаче - такође примењује стратегије како би се изборио са утицајем климатских промена као што је пораст температуре, што може да увећа проценат женки морских корњача које су се излегле.

„Наша мрестилишта су у сенци, што малчице може да умањи температуру инкубације", рекла је Лорен Енглдоу, ренџер у установи којом управља Служба за националне паркове и дивљину.

Она води туре током летње сезоне гнежђења.

„То такође спречава да се читаво легло прегреје, пошто корњаче могу да угину ако им је претопло, што смо почели да примећујемо уз пораст летњих температура", наводи Енглдоу.

Додаје да научни тим центра такође процењује утицај вештачког наводњавања путем дина на успешнији развој легла.

Приобални град Бандаберг, који је на путу да до краја 2021. добије сертификат ЕКО дестинације (којим би се потврдила посвећеност те средине одрживом развоју), савршена је база за постепено истраживање Јужног Великог коралног гребена, уз нову глампинг понуду Сплитерс фарма, који, уз свој мали утицај на животну околину, нуде адекватну алтернативу локалним оригиналном еко-хотелу Келис бич ризорт у Баргари.

Тезге испред фарми препуне су свежих производа, а друге локалне атракције, међу којима је и Центар за посетиоце Бандабершке дестилерије рума и аустралијских ораха, отворен средином 2021. године, нуде увиде у одржив узгој и његову везу са здрављем коралног гребена.

Даље на север, у регији Каприкорн, посетиоци могу да обиђу морску истраживачку станицу и проведу неко време међу обиљем морских птица у Уточишту острва Херон, као и да глампују на суседном острву Вилсон, које је 2019. поново отворено као луксузно еко-уточиште.

Уз бродове са моторима на дизел и авионима и хеликоптерима са већом емисијом гасова, који се, услед велике удаљености од копна, тренутно користе да превезу туристе до Каприкорн и Банкер групе, посета овом делу гребена још увек није сасвим лишена изазова у вези с одрживошћу.

Али не мисле само локални предузетници да туризам, упркос томе, игра важну улогу у очувању овог чуда природе.

„Економска сила туризма иницијално је помогла да уопште дође до стварања Морског парка Великог коралног гребена.

„А сада, у суочавању са климатским променама, туризам нуди снажан економски подстрек очувању гребена у животу", рекла је Таунсенд.

Како спасавање корала на Сејшелима утиче и на вас:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk