Може ли срећа да се измери и како

Срећа ми некад делује као сапун под водом.

Што се јаче стисне, то брже исклизне.

Међутим, увек је некако препознам.

Стегне ми се у грлу, срце удара брже него обично, а могу и умњаци издалека да се виде.

То су најјачи удари среће и они нису тако чести.

Најчешће се распрши чим крочим ван куће и погледам око себе, чини ми се, не баш тако срећне људе и околину.

„У психологији се срећа најчешће описује као комбинација субјективног осећаја задовољства животом, присуства пријатних емоција и осећаја смисла.

„Она није само тренутак радости или узбуђења, већ шири доживљај да је наш живот у довољној мери усклађен са оним што нам је важно", каже психолошкиња Лана Вучићевић Миладиновић за ББЦ на српском.

Сваког 20. марта у свету се обележава Међународни дан среће.

Срећа није само пролазни осећај, већ је и врло мерљива.

Центар за истраживање благостања Универзитета у Оксфорду, у сарадњи са Уједињеним нацијама, објављује годишњи извештај о светској срећи.

Финска је 2025, девети пут заредом, најсрећнија земља на свету.

Осећај становника Финске, међутим, нема везе са личном срећом, већ са тим колико су задовољни властитим животом.

Погледајте видео о срећи

Истраживање Оксфорда и УН даје процене на основу фактора као што су економски учинак земље, здравље, осећај слободе, великодушност њених људи и перцепција корупције.

Дугогодишњег лидера Финску на њиховој листи за 2025. следе Исланд, Данска, Костарика и Шведска, а на дну списка од 147 земаља је Авганистан.

Косово је на високо рангираном 16. месту, Словенија на 18, а Србија је заузела 30. место.

Босна и Херцеговина је на 47. позицији, Црна Гора на 60, а Хрватска на 70. месту.

Има ли финска срећа тајну успеха?

Саму Сеитсало је Финац који тренутно живи у Београду.

За њега је срећа компликована реч коју не поистовећује са осећајем радости.

„Срећа је више као трајно стање ума, има димензију прошлости и будућности.

„Колико сам живео у складу са сновима и надама, могу ли да живим пуним потенцијалом“, каже Сеитсало за ББЦ на српском.

То не значи да све иде без проблема, али постоји осећај да може да утиче на властиту будућност, додаје.

„За мене су срећа моја породица, пријатељи, здравље и вера у будућност“, каже овај насмејани Финац.

Али да ли су Финци најсрећнији на свету, питам га.

„Када бисте дошли у Хелсинки крајем новембра, можда би било тешко да поверујете да је то најсрећнија нација на свету.

„Мрачно је, небо је често прекривено облацима. У новембру можете имати сунце само 12 сати током целог месеца“, објашњава.

Хладно је, влажно, људи су у тамној и сивој одећи, а нема ни осмеха.

„Често не видите ни лице, јер је испод капуљаче или шала.

„Ипак, они су задовољни животом. Дају високу оцену, али не због времена, већ због друштвене кохезије и поверења у државу“, каже.

Финци верују институцијама и једни другима, објашњава.

„Верују полицији, правосуђу, научно-истраживачком и образовном систему.

„У политичаре и друштвене мреже имају најмање поверења“, додаје Сеитсало, бивши директор финске Агенције за образовање.

Још један велики разлог њихове националне среће јесте природа и блиска веза са њом.

Ту су, каже, море, језера, острва и шуме на дохват руке.

„Важно је да планирамо градове тако да оставимо места за природу и да узмемо у обзир животну средину при свакој важној одлуци“, каже ми он.

Образовање као фактор

Финска је позната по једном од водећих образовних система у свету.

„Наше образовање је бесплатно за све, од предшколског до универзитета.

„Желимо да свој деци пружимо могућност учења и подршку потребну да остваре максимум", каже Сеитсало.

На финску срећу, каже, утичу једнакост и благостање.

„У Финској је разлика између највиших и најнижих прихода међу најмањима у Европи.

„Јаз расте, али је и даље скроман у поређењу са другим европским земљама", каже.

Систем социјалне помоћи са бесплатним образовањем, јавном здравственом заштитом и социјалним давањима изграђен је око идеје да сви буду заједно.

Држава која има Министарство среће

Много сиромашније, али приближно срећно живе људи у Бутану у Азији.

Становницима ове државе у Хималајима толико је важна да имају и Министарство среће.

Право на срећу им је загарантовано Уставом, иако спада међу најнеразвијеније у Азији.

„Људи у Бутану нису богати, живе једноставно, нису претерано технолошки развијени, имају јаку везу са природом, одржавају традицију и породица им је врло важна.

„Утисак ми је да људи тамо нису оптерећени материјалним стварима, да не поседују много и успех се не мери економијом већ срећом становника и људи који воде државу“, препричава Снежана Мијаиловић, љубитељка путовања из Београда, утиске из Бутана.

И њој је срећа видљива уз сваку гримасу на лицу.

Прича ми да јој се однос према срећи мењао са годинама.

„Некад су ми били битнији спољашњи доживљаји и на моју срећу је утицала околина. Била сам површнија у младости.

„Срећа ми је сада стање у ком сам нашла смисао“, каже за ББЦ на српском.

За њу је срећа склад у свему што ради, живи и доживљава.

То је стање духа у коме постиже равнотежу у животу и кад има добру меру свих ствари.

„Ни превише, ни премало. Хармонично.

„Точак среће је добар пример, стална промена уз константни ритам. Нема скакања, нема екстрема, све је у складу, креће се“, тврди она.

Уместо еуфорије, бира спокој.

„Највиши облик среће је када смо у миру са собом.

„Срећа која долази изнутра је непроцењива.

„Тада се осећамо испуњено, потпуно и препуштено изазовима живота“, каже ова црвенокоса инжењерка.

Ментално здравље не тражи константну срећу

Да ли су ментално здравље и срећа повезани и зашто, можда, нису.

„Ментално здравље не значи бити стално срећан, већ имати капацитет да се носимо са различитим емоцијама.

„Да из тешких периода повратимо осећај смисла и повезаности са другима“, каже Вучићевић Миладиновић.

Психолошкиња објашњава да срећа није за сваког иста.

„Срећу доживљавамо и дефинишемо на различите начине, у складу са нашим вредностима, искуствима и животним околностима.

„Наша представа о срећи формира се у односима у којима одрастамо.

„Оно што смо у породици учили о љубави, успеху, постигнућу, смислу живота, често обликује и нашу представу шта значи добар живот и бити срећан“, објашњава Вучићевић Миладиновић.

Због тога, каже, два човека могу живети у сличним околностима, а доживљавати их потпуно другачије.

Идеја о срећи променљива је током живота, додаје.

„Оно што некоме у двадесетим годинама може да изгледа као кључ среће, попут успеха, слободе, авантура и постигнућа, касније може да уступи место другим вредностима.

„У каснијим годинама ту су стабилност, блискост, унутрашњи склад, мир и смислен допринос заједници“, каже.

Промене у животу, као што су родитељство, губици, животни стресови или кризни периоди, често нас подстичу да поново преиспитамо шта нам је заиста важно, објашњава психолошкиња.

„Идеја о срећи је заправо жива и променљива категорија, која се развија заједно са нама", наглашава Вучићевић Миладиновић.

Срећа на индивидуалном нивоу, често је заправо одраз квалитета односа са ближњима, осећај припадања и могућности да будемо аутентични и своји у контакту са другима.

Здравље - највећа срећа

И за 23-годишњу Тијану Симић из Панчева, професионалну рукометашицу, појам среће се мењао.

„Што сам старија верујем да је срећа да су сви око мене здрави и да се моја породица што мање нервира.

„Срећа је и да нема неких негативних ситуација. Али кад сам била млађа, срећа се огледала у томе да идем напоље или на тренинг“, каже Симић.

Не знам колико верује у срећу пред рукометну утакмицу, али има ритуале.

„Сваки вид забаве раније ми је био једнак срећи", додаје.

Погледајте видео: Шта људе чини срећним

Рецепт за срећу

Познато Харвардско истраживање развоја одраслих, које траје више од осам деценија и прати животе неколико генерација испитаника, показује нам шта је то важно за „срећу", прича психолошкиња Вучићевић Миладиновић.

„Најважнији фактор дугорочног задовољства животом, менталног, па чак и физичког здравља, нису богатство, слава или професионални успех, већ квалитет односа са другима.

„Људи који имају стабилне, подржавајуће и блиске односе са партнерима, пријатељима или породицом имају већу вероватноћу да живе дуже, да се осећају задовољније, да лакше пролазе кроз животне стресове и тако буду 'срећнији', закључује она.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk