Косово: Шта се мења Законом о странцима и возилима

За једне административно питање, за друге „дискриминација и угњетавање".

Закон о странцима и возилима, чија примена је почела 15. марта, додатно је унео немир на већ политички нестабилном Косову, које је у фебруару прославило пунолетство од проглашења независности, које Србија не признаје.

Према најављеном закону, најкасније три дана по доласку, ко нема косовска докумената требало би да се јави у полицијску станицу и објасни разлог доласка, да би добио потврду којом може да борави на Косову највише 90 дана.

Највише проблема у пракси могли би да имају Срби са Косова или из Србије који немају те папире, а живе, раде или студирају углавном у институцијама које Приштина не признаје и сматра их паралелним и илегалним.

Један од њих је и Лука Печенковић, студент треће године Факултета уметности Универзитета у Приштини, измештеног у Северну Митровицу.

„Постављамо питања, али не добијамо повратне информације. Немамо на основу чега да се пријавимо. Ако то учинимо на конто универзитета неће вредети ништа, јер га не признају.

„Ако га интегришу нећу моћи да радим у Србији, јер диплома са косовским печатом не важи, као и у државама које нису признале Косово", забринуто каже Печенковић за ББЦ на српском.

Дан уочи примене закона из Владе Косова за ББЦ на српском казали су да ће „Министарство унутрашњих послова (МУП) обезбедити једногодишње привремене боравишне дозволе, које могу да се продуже, за студенте и друге погођене стране док се процес институционалне интеграције не заврши".

О законима се говори већ неколико месеци, али је и даље много непознатих у овој правној једначини.

Званичници са Косова уверавају да нови закони нису селективни и да неће ограничавати права.

Примена закона почеће уз неколико додатних мера, а једна од њих је издавање дозволе Владе Косова за почетни период од 12 месеци за српске раднике и студенте, рекао је Петер Соренсен, изасланик Европске уније (ЕУ) за дијалог Београд - Приштина.

„Признавање личних карата треба да буде дозвољено до 2026. и Влада треба да региструје појединце у складу са законима Косова", казао је Соренсен 13. марта после састанка са Аљбином Куртијем, премијером у техничком мандату.

Закон се примењује на све стране држављане, на многе Србе и етничке Албанце међу којима су многи укључени у паралелни образовни и здравствени систем на Косову, указују из тамошње владе.

„Циљ овог процеса није смањење било којих права, вец́ њихово јачање", додају.

Ако се закони примене у потпуности, у проблему неће бити само Срби, већ и Албанци из Медвеђе, Прешева и Бујановца, људи из Северне Македоније, али и припадници других мањинских заједница (пре свих Горанци, Роми и донекле Бошњаци) који су везани за рад установа које финансира Србија, тврди Драгиша Мијачић из Националног конвента о Европској унији (ЕУ).

Устав Косова признаје албанску, српску, бошњачку, турску, ромску, египћанску, ашкалијску и горанску заједницу.

Цела турска заједница има косовско држављанство и званична документа, кажу кратко за ББЦ на српском.

„Многи који живе на Косову због различитих административних проблема не могу да добију тамошња лична документа и примена ових закона може да их доведе у озбиљан прекршај.

„Одредбе ће се односити и на људе из Србије који раде на Косову у институцијама које је основала и финансира Влада Србије, а немају косовска документа, а њих је највише на Универзитету у Приштини", објашњава Мијачић за ББЦ на српском у писаном одговору.

Процењује је да је њих између 5.000 и 10.000 људи, додаје.

Сличну бројку помиње и Канцеларија за Косово и Метохију Владе Србије, која овај потез косовских власти назива „дискриминаторним", позивајући Европску унију (ЕУ) да реагује.

Канцеларија ЕУ у Приштини је претходно „поздравила напоре косовске владе и могућност да сви који бораве на Косову буду прописно регистровани и да им се обезбеде њихова документа, било да су држављани или имају важец́у боравишну дозволу“.

'Фали ти један папир'

Ако радите, студирате или живите на Косову од 15. марта 2026. требало би да се јавите полицијској управи тог места и попуните пријавни формулар да би добили привремени боравак.

За туристе који бораве у хотелу, власник тог угоститељског објекта је дужан да обавести полицију у року од два дана и добија се потврда.

На Косову, према последњем попису, живи више од 1.600.000 људи, међу којима нешто више од 36.850 Срба.

То не одражава њихов тачан број, јер су многи одлучили да бојкотују попис.

Српска листа, најјача политичка партија Срба на Косову тврди да њих 5.291 на северу и више од 2.200 јужно од Ибра нема косовска документа, јер институције у Приштини не желе да им омогуће да их добију.

Странка, коју подржава званични Београд, вратила се у политику после двоипогодишнег бојкота, освојивши већину на локалним изборима у октобру 2025. у свих десет општина са већински српским становништвом.

Министарство унутрашњих послова Косова није одговорило на питања ББЦ-ја колико Срба има косовска документа.

Александра Ничић из Чаглавице, недалеко од Приштине, их има више од 10 година.

Студира графички дизајн и иако верује да јој се неке ствари у животу, за сада, неће променити, страхује за колеге који су из различитих градова из Србије.

„Видим колико се плаше да ће им бити теже, јер ми и даље не знамо како ће се све спроводити", каже у телефонском разговору за ББЦ на српском.

Верује да ће наставницима и професорима бити лакше јер долазе на два, три дана у две недеље, а да ће у већем проблему бити студенти који су ту током целе године.

„Ништа нам не говоре, ми питамо, нема одговора.

„Видећемо, можда ћу и ја морати да одем", додаје.

Северније, у 44 километара удаљеној Северној Митровици, једној од четири општине са већински српским становништвом, рођен је Милош Дамјановић.

Предаје историју и грађанско васпитање у основној школи, али без косовских докумената које и даље одбија да узме.

Свестан је да ће му „егзистенција без њих бити упитна" после ових закона.

„Вероватно бих морао да поднесем захтев за њихове папире, интегришем се и прихватим обележја тих структура, али се коси са мојим начелима", објашњава за ББЦ на српском.

За сада, тврди, има начина да опстане без њих, али на питање како, не даје одговор.

Верује да ће новим законом многим живот бити отежан и да ће већина бити приморана да узме косовсе папире, мисли Дамјановић.

„А ако неко чак и жели да се придржава тих закона практично неће моћи да достави тражену документацију, јер они не поштују институције које их издају.

„Ово је препуштање структурама које све време у послератном периоду спроводе антисрпску политику која се одвија на суптилан начин у зависности од отпора, а сада се додатно интензивирало политиком одсуства Београда", тврди.

Средином фебруара 2026. најављена је и интеграција образовних и здравствених институција, које функционишу по српском систему у косовски.

Детаљи овог процеса још нису познати.

Средином јануара 2026. Ветон Ељшани, заменик командира полиције за север Косова, изјавио је да полицији неће бити важно где ко ради, станује или студира, већ да се пријави и буде у систему.

Закон о странцима се неће стриктно примењивати на оне који живе на Косову, а из неког разлога немају тамошња документа, указао је.

Има назнака да се одређене категорије неће кажњавати одмах, али је за сада све на нивоу спекулације, каже Драгиша Мијачић.

„Све ће зависити да ли ће косовски полицајац писати казну, покренути кривични поступак или упутити опомену", тврди он.

Погледајте видео о поновном отварању моста преко Ибра у Митровици

Потенцијална привремена решења

Ове правне новине одвијају се у тренутку нове политичке кризе на Косову.

Посланици у скупштини нису могли да се договоре око кандидата за новог председника.

Мандат Вјосе Османи, актуелне председнице, истиче 4. априла и законски рок за избор кандидата за њеног наследника био је 5. март.

Компромис није постигнут и Османи је распустила скупштину и најавила ванредне парламентарне изборе.

Били би то трећи избори за посланике у само годину дана.

Приштина је скупштину и владу добила тек средином фебруара 2026, после два циклуса парламентарних избора годину дана раније, али изгледа краткотрајно.

Док се чека решење овог ребуса, Центар за афирмативне друштвене акције (ЦАСА) са Косова предлаже низ начина како да се спрече последице Закона о странцима.

Један од њихових предлога је да се закон не примењује у потпуности на групу људи са нерешеним правним положајем, док се не успостави прелазни или посебан правни режим, који би им помогао да га регулишу.

„Требало би признати и шири низ доказа који говоре да неко већ дуго живи, ради и учествује у животу заједнице на Косову", објашњавају у писаном одговору за ББЦ на српском.

Паралелно би требало да се примењују и нова правила о возилима са страним регистрацијама.

Страни држављани са привременом боравишном дозволом на Косову, могу да користе возило регистровано у иностранству три месеца од датума уласка, објаснио је раније Ветон Ељшани, заменик команданта Косовске полиције региона Север за ББЦ на српском.

Важиће и за возила са српским регистарским таблицама становника Косова, који поред косовског имају и држављанство Србије.

Они који имају само српско, морају претходно да регулишу боравишну дозволу - сталну или привремену.

Ако неко увезе аутомобил ван Косова, а нема привремени или стални боравак на његовој територији може да га вози до осам дана од тренутка уласка, указао је Ељшани.

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Погледајте видео: Каквој се будућности надају вршњаци проглашене косовске независности

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk