Режим у Ирану 'није поражен, али је ослабљен': Амерички обавештајци

Ирански режим није поражен, али је „значајно ослабљен“, заједничка је оцена шефова америчких обавештајних служби после три недеље интензивних америчко-израелских напада на Иран.

Шефица Националне обавештајне службе Тулси Габард и други високи званичници администрације америчког председника Доналда Трампа више од два сата су 18. марта говорили пред одбором Конгреса о светским претњама по САД.

Било је то прво јавно саслушање о обавештајним подацима од почетка рата на Блиском истоку 28. фебруара.

Саслушање шефова обавештајних служби САД организовано је дан пошто је шеф службе за борбу против тероризма Џо Кент поднео оставку, рекавши да Иран није представљао непосредну претњу за Америку.

Габард, која координира обавештајне операције, рекла је и да је Америка очекивале проблеме у Ормуском мореузу, виталном поморском каналу за превоз нафте и течног природног гаса, који је Иран блокирао.

„Обавештајне службе процењују да режим у Ирану делује као да је нетакнут, али у великој мери деградиран због напада на његово руководство и војне капацитете“, рекла је она.

У друштву шефова Централне обавештајне агенције (ЦИА), Федералног истражног бироа (ФБИ), Националне безбедносне агенције и Одбрамбене обавештајне агенције, Габард је одбила да одговори када ју је сенатор Џон Ософ, званичник Демократске странке, више пута питао да ли је Иран сматрала непосредном претњом.

„Једина особа која може да утврди шта јесте, а шта није непосредна претња је председник“, одговорила је.

Од почетка рата, конгресмени и званичници Републиканске и Демократске странке доводили су у питање одлуку Трампа и његових сарадника да нападну Иран.

Питају и да ли је Трампова администрација била свесна могућих проблема у Ормуском мореузу, уском морском пролазу од 34 километра кроз који танкери превозе 20 одсто целокупне светске нафте и течног природног гаса.

Трампово главно образложење је да се Америка одлучила да нападне Иран због програма развоја нуклеарног оружја, тврдећи да је то претња и по САД и по Израел.

Иран је и раније упорно и одлучно негирао да развија програм за производњу нуклеарног оружја, тврдећи да су му намере искључиво мирнодопске.

Џо Кент је 17. марта поднео оставку на место директора Националног центра за борбу против тероризма, наводец́и у јавно објављеном саопштењу да Иран није представљао „непосредну претњу“ по САД.

Кент је изнео тврдњу да су Израел и његов јак лоби „увукли Америку у рат" против Ирана и позвао је Трампа да промени политички курс.

Директор ЦИА Џон Ретклиф је пред конгресним одбором рекао да није сагласан са Кентом.

„Мислим да је Иран био стална претња Сједињеним Државама током дужег временског периода и да је представљао непосредну претњу у овом тренутку“, рекао је.

Габард је рекла да су амерички и израелски удари „у великој мери уништили“ војне капацитете Ирана.

Обавештајне службе су процениле и да „Иран покушава да се опорави од тешке штете на његовој нуклеарној инфраструктури претрпљеној током 12-дневног рата и да наставља да одбија да се придржава обавеза из нуклеарног споразума".

САД и Израел су напали Иран током 12 дана у јуну 2025. године, у намери да униште могуц́е капацитете за производњу нуклеарне бомбе.

У писаним напоменама припремљеним за саслушање, Габард је изнела тврдњу да су ти напади „уништили“ ирански програм обогац́ивања урана и да Иран није уложио „никакве напоре“ да га обнови.

Али ту тврдњу није прочитала наглас.

Када је сенатор Марк Ворнер из Демократске странке упитао Габард о овом изостављању, она је рекла да је морала да скрати њене јавне изјаве јер су „предуге“.

„Дакле, одлучили сте да изоставите делове који противрече председнику“, узвратио јој је Ворнер, указујуц́и на Трампову тврдњу да је војна акција против Ирана оправдана због развоја његовог нуклеарног оружја.

Конгресмени су питали и колико су обавештајни званичници били укључени у Трампову одлуку да нападне Иран.

Сенатор Ангус Кинг из Мејна питао је шефове обавештајних служби да ли су били „у соби“ са Трампом док је доносио „коначну одлуку“.

Ретклиф је одговорио да је био на „десетинама и десетинама“ састанака са председником, али да не зна да ли је постојао „тај један пут када је донета одлука“.

Кинг је питао и да ли су обавештајни званичници обавестили Трампа да би Иран потенцијално могао да нападне Ормуски мореуз током сукоба са САД.

Од почетка америчко-израелског рата 28. фебруара Иран ефикасно блокира овај витални канал за превоз нафте.

„Председник стално добија обавештајне податке“, одговорио је Ретклиф.

Пентагон се, додао је, припремио за ирански напад на „америчке интересе у енергетским локацијама широм региона“ и да је „предузео мере за заштиту снага“.

Обавештајна служа јеје имала „дугогодишњу процену“ да ц́е Иран „вероватно држати Ормуски мореуз“, рекла је Габард.

Стога је, додала је, америчко Министарство одбране предузело „превентивне мере планирања“.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk