„Надам се да ће је гледаоци пратити са емпатијом": Ноа Вајли о серији 'Питсбуршка хитна служба'

Препуна чекаоница, лекари под притиском, кризе менталног здравља.

То би могао да буде било који дан на одељењу ургентног центра у Уједињеном Краљевству, и било где на свету.

Али ово је Америка.

Тачније, реч је о изузетно популарној медицинској драмској серији Питсбуршка хитна служба (The Pitt), названој по америчком сленгу за одељење ургентног пријема (у преводу јама).

Серија је напета, динамична и изузетно узбудљива, препуна емоција, мало крви, али и преко потребног црног хумора, што лако објашњава зашто је већ освојила бројне награде у Сједињеним Америчким Државама (САД), међу којима и више Еми награда и Златних глобуса.

Многе здравствене и друштвене теме којима се серија бави познате су гледаоцима са обе стране Атлантског океана.

Ипак, постоји кључна разлика.

У Америци не постоји јавно финансиран универзални здравствени систем.

У једној епизоди, грађевински радник Орландо Дијаз (Вилијам Гирола) доживљава озбиљне компликације изазване дијабетесом јер је смањивао дозе инсулина због његове цене, пошто већ има медицински дуг од 100.000 долара.

Видети на екрану сурову стварност Дијазове патње многима заиста може да отвори очи.

Ноа Вајли тумачи лик доктора Робија, трауматизованог и бескомпромисног, али дубоко саосећајног главног лекара на одељењу ургентног пријема болнице у Питсбургу у САД-у.

„Могу да замислим да је то тешко да схватите ако нисте из Америке.

„Али не мислим да не можете са тим да се повежете, јер и Европљани зими морају да доносе тешке одлуке између рачуна за грејање и трошкова хране... такве одлуке морате да доносите због ограничених средстава, а Американци су оптерећени додатном ставком, а то је здравствено осигурање.

„Због тога су ствари знатно сложеније."

Вајли, који је и извршни продуцент и сценариста серије, додаје да је ситуација изазовна и за лекаре и за пацијенте.

„То је веома фрустрирајуће за лекаре, који често имају ограничења у погледу онога што могу да ураде, а фрустрирајуће је и за пацијенте."

Ипак, истиче да је све релативно.

„Постоје и здравствени системи широм света на које Американци гледају сажаљиво".

Глумац је, наравно, најпознатији по улози др Картера у серији Ургентни центар (ЕР), у којој је играо са Џорџом Клунијем и Алекс Кингстон.

Да ли је постојао страх од повратка на тако познат терен?

„Ово је први пут после серије Ургентни центар да сам осетио исти дух заједништва међу глумцима и екипом.

„Док сам снимао ту серији, мислим да нисам био свестан колико је то било посебно искуство", каже он.

„Затим сам наредних 15 година чекао да се поново деси нешто слично.

„Да ли сам био нервозан? Мислим да сам био превише самоуверен.

„Онда сам био разочаран, па депресиван, па сам се помирио са судбином.

„А онда сам био дубоко изненађен.

„И сада сам бескрајно захвалан."

Идеја за серију настала је током пандемије корона вируса.

„Било је то током ковида-19, што је био тежак период за све, али су здравствени радници на првој линији били посебно погођени", објашњава Вајли.

„Добијао сам много писама од њих, у којима су описивали њихова искуства и кроз шта пролазе.

„Претпоставио сам да ми се обраћају јер осећају неку везу са мном, с обзиром на то да сам био део нечега што их је можда надахнуло да се баве тим послом.

„Није ми пријало што више нисам имао ту врсту актуелне релевантности.

„Нисам имао шта да им понудим осим саосећања."

Зато је контактирао Џона Велса, који је био извршни продуцент серије Ургентни центар, а остало је, како се каже, историја.

„Одмах је рекао да ће после корона вируса све бити другачије.

„То је постало наше полазиште - можемо ли да направимо савремену верзију, веома актуелну слику америчког здравственог система?"

Вајли размишља о дубоком утицају који је пандемија оставила на многе људе, на различите начине.

„То се заправо не заборавља, то се таложи негде у вама, неиспитано, неизвучено на површину, и временом прерасте у нешто што може да постане прилично токсично.

„Питсбуршка хитна служба је својеврсна препознатљива 'јама' у којој смо се сви нашли од пандемије корона вируса и из које не можемо баш тако лако да се извучемо.

„А Роби је у самом средишту те приче.

„Он је човек који има менталне проблеме, а да тога није ни свестан."

Др Роби, заправо, пати од посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП), што је последица рада током пандемије.

„Робија користимо као неку врсту аватара за све оне који не препознају себе или не разумеју зашто се понашају на одређени начин", објашњава Вајли.

Серија се бави читавим низом тема - од епидемије малих богиња, пуцњаве на фестивалу, опиоидне кризе, методама прекида трудноће лековима, бриге о здрављу црнкиња током трудноће и порођаја, бескућништва, и многим другим питањима.

„Ургентни центри су места где се сливају све последице лоших одлука у друштву.

„А питање ко помаже онима који пружају помоћ постаје изузетно занимљиво када ти људи присуствују најгорем дану вашег живота четири пута током сат времена, 12 сати дневно."

Вајлијева мајка је била медицинска сестра.

„Била је поносна, а и ми смо, на то што је била медицинска сестра.

„Волео сам то што је моја мајка медицинска сестра, а и она је волела њен посао.

„И тек кроз серију Питсбуршка хитна служба сам заиста у потпуности схватио шта је то значило за њу, тада и сада.

„Десило се нешто посебно - након што је погледала једну епизоду прве сезоне, доживела је оно што је сама описала као окидач за ПТСП.

„Преплавила су је сећања о којима раније није размишљала и која никада није поделила ни са мном нити са неким другим у породици."

Вајли каже да су и други здравствени радници реаговали на серију.

„Осећају да их људи виде.

„Штавише, мислим да осећају да њихове породице сада имају јаснији поглед на оно чиме се они баве, а који о њиховом послу даје шири контекст него што би они сами можда могли да објасне.

„И због тога постоји велика захвалност."

Вајли нестрпљиво очекује реакције публике у Британији, где је већ добила оцене четири и пет звездица у новинама као што су Гардијан, Индепендент, Емпајер, Телеграф, и Тајмс.

„Надам се да ћете серију гледати са саосећањем и да ћете онда моћи да уочите недостатке сопственог система из нешто шире перспективе.

„Увек ме је изненађивало колико је серија Ургентни центар била добро примљена широм света.

„Али мислим да су теме универзалне - живот, смрт, рођење, болест, туга, херојство, исцрпљеност, притисак на послу...

„Све су то ствари са којима људи могу да се поистовете, чак и када су неке појединости другачије."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk