Договор Америке и Ирана о примирју и отварању Ормуског мореуза

Најоштрија претња америчког председника Доналда Трампа од почетка рата против Ирана није се остварила, свет је одахнуо - бар накратко - а цене нафте су почеле да падају.

Америка и Иран постигли су договор о двонедељном примирју и отварању Ормуског мореуза, кључне пловидбене руте за превоз огромних количина нафте и течног природног гаса, који је Иран ефикасно блокирао од почетка рата 28. фебруара.

„Цела цивилизација ће бити уништена" ако Иран не прихвати ултиматум до 8. априла у два сата ујутру по средњевропском времену, поручио је Трамп 7. априла.

Време је протицало, а свет је са зебњом гледао у сат у нади да се Трампова претња, једна у низу последњих 10-15 дана, неће остварити.

Мање од два сата уочи истека Трамповог рока, пакистански премијер Шехбаз Шариф, који је посредовао у преговорима, изјавио је да је примирје ступило на снагу одмах.

Иако је речено да се примирје односи на цео Блиски исток, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху је то негирао.

Одмах после вести о примирју пријављени су напади у више земаља Персијског залива.

Споразум је постигнут пошто се читава Трампова администрација нашла под великим политичким притиском у Америци, али и са свих страна света, да пронађе излаз из ситуације у коју је, постављањем ултиматума Ирану и претњом уништењем целе цивилизације, сама изазвала.

Од почетка рата до 30. марта у Ирану је погинуло више од 2.100 цивила, према подацима Канцеларије Уједињених нација.

Шта је познато о споразуму о примирју?

Трамп је рекао да је пристао да „обустави бомбардовање и нападе на Иран на две недеље“ ако Техеран пристане да поново отвори Ормуски мореуз, виталну бродску руту за нафту и друге извозне производе из Залива.

У објави на његовом мрежи Истина (Truth Social), Трамп је написао да је пристао на привремени прекид ватре јер смо „вец́ испунили и премашили све војне циљеве“.

Ирански министар спољних послова Абас Арагчи каже да ц́е Техеран пристати на крај борбе „ако се напади на Иран зауставе“.

Обе стране су прогласиле „победу".

Иран је пристао да у наредне две недеље дозволи слободну пловидбу бродовима кроз Ормуски мореуз, а њихов пролаз координирац́е иранска војска.

Иран је од почетка рата 28. фебруара ефикасно блокирао Ормуски мореуз, дозвољавајући пролаз тек оним бродовима које сматра „пријатељским", односно из земаља које нису савезнице САД и Израела.

Први пут од почетка рата, кроз мореуз је 3. априла прошао и француски брод.

Иран је објавио план од 10 тачака, који, између осталог, укључује потпуни прекид рата у Ирану, Ираку, Либану и Јемену; „пуну посвец́еност“ укидању санкција Ирану; ослобађање иранских средстава и замрзнуте имовине у САД; и „пуну исплату надокнаде за трошкове реконструкције“ Ирану.

„Иран се у потпуности обавезује да ће се одрећи поседовањабило каквог нуклеарног оружја.

„Иранска победа на терену би такође била консолидована у политичким преговорима“, саопштио је Врховни савет за националну безбедност Техерана.

Пакистански премијер је објавио и да ће прекид ватре ступити на снагу и у Либану, у којем Израел тврди да се бори против војно-политичке групе Хезболах коју подржава Иран.

Израелско руководство је изјавило да нец́е напустити Либан док не буде уклоњена претња Хезболаха.

Нема назнака од Израела да је пристао да обустави операције у Либану.

Пакистан је позвао зараћене стране да се састану у Исламабаду 10. априла „како би даље преговарали о коначном споразуму за решавање свих спорова“.

Шта каже Израел?

После Трампове објаве о постизању договора о примирју, у Израелу су се огласиле сирене за ваздушну опасност, а израелска војска је саопштила да пресреће ракете лансиране из Ирана.

У ноћи између 7. и 8. априла, зачуло се неколико јаких експлозија у Јерусалиму.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху је рекао да „Израел подржава одлуку председника Трампа да обустави нападе на Иран на две недеље, под условом да Иран одмах отвори мореуз и обустави све нападе на САД, Израел и земље у региону.“

У саопштењу се додаје да „прекид ватре не укључује Либан“, у којима се воде борбе израелске војске и Хезболаха.

Израел је послао и копнене снаге у јужни део Либана.

Није јасно колико је Нетанјаху био укључен у Трампово доношење одлука.

Кључни догађаји од 28. фебруара

28. фебруар - Почетак америчко-израелских напада на Иран. У првом нападу, убијен је досадашњи врховни верски вођа Ирана, ајатолах Али Хамнеи. Иран од тада узвраћа, гађајући Израел, али и суседне земље: Уједињене Арапске Емирате, Бахреин, Катар, Саудијску Арабију, Ирак и Оман. На мети иранских ракета и дронова су највише америчке војне базе у региону, као и рафинерије и постројења за десалинизацију воде.

28. фебруар - Погођена је школа у Ирану, када је убијено 168 људи, углавном деце. ББЦ тим за утврђивање чињеница закључио је да је Америка крива за напад, јер је школа погођена ракетом 'томахавк' коју не поседују ни Израел ни Иран. Више о нападу прочитајте ОВДЕ.

Почетак марта - Израел је покренуо нападе и на Либан, тврдећи да гађа положаје војно-политичке групе Хезболах која је претходно испалила ракете ка овој земљи. Наређена је евакуација више од 700.000 људи.

7. и 8. март - Израелске снаге погодиле су велику рафинерију у Техерану, изазвавши велико загађење ваздуха и појаву црне кише. Више о томе прочитајте ОВДЕ.

8. март - Моџтаба Хамнеи, син Алија Хамнеија, именован је за новог врховног вођу Ирана. Ко је Моџтаба Хамнеи прочитајте у посебном тексту.

9. март - Први пут од почетка руско-украјинског рата 2022. године, цена нафте по барелу премашила је 100 долара на светском тржишту, а у једном тренутку била је 120 долара.

10. и 11. март - Иран је планирао да минира Ормуски мореуз, али је америчка војна команда изнела тврдњу да је потопила 16 иранских бродова који су имали задатак да поставе мине.

11. март - Ирански званичници потврдили су да је и Моџтаба Хамнеи рањен, али лакше, и да је на „сигурној локацији".

11. и 12. март - Саопштено је да је од 28. фебруара, у Ормуском мореузу, као и другим поморским путевима у региону погођено најмање 13 трговачких бродова.

11. март - Међународна агенција за енергетику пустила је „највец́е количине нафте у историји" - 400 милиона барела - у намери да 'смири' тржиште.

11. март - Шпанија је објавила да повлачи амбасадора из Израела, само неколико дана после одбијања подршке те земље америчко-израелској војној акцији против Ирана.

12. март - Амерички војни званичници рекли су Конгресу да је прва недеља рата са Ираном коштала САД око 11,3 милијарди долара (око 9,8 милијарди евра).

13. март - Амерички министар одбране Пит Хегсет изјавио је да је нови ирански врховни вођа Моџтаба Хамнеи „вероватно унакажен" у нападу 28. фебруара.

17. март - Оставка Џоа Кента на место шефа америчке службе за борбу против тероризма. У образложењу оставке успротивио се рату против Ирана и рекао је да Техеран није представљао директну претњу под САД.

17. март - У израелском ваздушном нападу убијен је Али Лариџани, шеф иранске службе безбедности, по многима други човек Ирана после ајатолаха, и мозга свих иранских стратегија.

18. март - Израел је гађао највеће гасно поље на свету, ирански Јужни Парс. У знак одмазде, Иран је напао катарски Рас Лафан, што је довело до наглог пораста цена гаса широм Европе. Трамп је изјавио да није био обавештен да ће Израел напасти иранско гасно постројење, а после његовог захтева Израел је прихватио да више не удара на енергетска постројења Ирана.

18. март - Израел је убио још једну важну политичку фигуру у иранском руководству, министра обавештајних послова Исмаила Хатиба.

19. март - Званичници америчких обавештајних служби пред Конгресом су рекли да ирански режим „јесте ослабљен, али није поражен".

20. март - Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху појавио се на конференцији за новинаре, демантујући гласине да је мртав или рањен.

21. март - Трамп је запретио Ирану да ће, ако не одблокира Ормуски мореуз у року од 48 сати, САД „уништити њихове разне електране, почевши од највец́е“.

23. март - Трамп је рекао је наредио да се у наредних пет дана не нападају иранска енергетска потројења због „веома добрих и продуктивних разговора" у вези са „потпуним и тоталним решавањем“ непријатељстава. Ирански званичници су негирали да се воде било какви преговори.

24. март - Америка је припремила и преко посредника Пакистана доставила Ирану мировни план од 15 тачака у којем се, између осталог, од Ирана тражи одрицање од нуклеарног програма и ограничавање ракетне прозводње, а заузврат ће му бити укинуте санкције. Техеран је узвратио сопственим условима, пре свега обустава свих напада на Иран, али и широм Блиског истока, као и да му буде исплаћена ратна одштета.

25. март - Трамп је поново запретио Ирану, рекавши да ће САД „постати његова ноћна мора" ако не пристане на мировни споразум.

26. март - Шеф Беле куће још једном је ублажио изјаву, дајући нови рок за постизање споразума - до 6. априла, а Израел саопштио да је убио Алирезу Тангсирија, команданта морнарице Иранске револуционарне гарде.

28. март - Први пут од почетка америчко-израелског рата против Ирана, у сукоб се укључују и Хути, јеменска група која подржава Иран.

30. март - Иран је оборио амерички борбени авион Ф-18. Видео о томе погледајте ОВДЕ.

3. април - Срђан Јанковић, српски капетан брода који је пловио под малтешком заставом, за ББЦ на српском је поделио искуство проласка кроз Ормуски мореуз у ратним условима. Његову причу прочитајте ОВДЕ.

Погледајте: Пут кроз Ормуски мореуз са капетаном Јанковићем

3. април - У америчком нападу мост у изградњи у Караџу, западно од Техерана, препловљен је. У нападу је убијено осам људи, а најмање 100 је рањено.

3. април - Потврђено је да је у израелско-америчком нападу убијен још један високи ирански војни официр, генерал Маџид Кадеми, шеф обавештајне службе Иранске Револуционарне гарде, најмоћније снаге у војном устројству земље.

4. и 5. април - Америчке снаге су спровеле сложену операцију избављања једног од двојице чланова посаде обореног авиона дубоко у територији Ирана. Један члан посаде је одмах спашен - више о овој операцији можете да прочитате ОВДЕ.

5. и 6. април - Трамп понавља претње Ирану: „Можемо да га уништимо за једну ноћ", „Вратићемо их у Камено доба" ако Техеран не омогући слободну пловидбу Ормуским мореузом до 7. априла у 20 сати (8. априла до два сата после поноћи по средњеевропском времену).

7. април - Последња и најоштрија претња Трампа пред истек његовог ултиматума: „Цела цивилизација ц́е умрети вечерас" (ако Иран не пристане на споразум).

8. април - Пакистан, као посредник, објављује да је постигнут споразум о двонедељном примирју. Америка и Иран су потврдили договор. Израел тврди да се споразум не односи на Либан, где спроводи ваздушну и копнену офанзиву у борби против Хезболаха.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk