Гана тражи од западних сила одштету за ропство

Ропство је „најстрашнији злочин у историји човечанства" и Гана захтева одштету, каже Самуел Окудзето Аблаква, шеф дипломатије ове афричке државе, за ББЦ уочи гласања у Генералној скупштини Уједињених нација (УН).

Чланице овог тела ће гласати о резолуцији коју је предложила Гана, како би препознале трансатлантско робовласништво „најозбиљнијим злочином против човечности".

Предложено је да се чланице Уједињених нација, у којима је робовласништво било на снази, извине и исплате новац на име одштете.

Вероватно ће бити држава које ће се томе успротивити, попут Велике Британије која годинама одбија да плати одштету, тврдећи да данашње институције не могу да буду одговорне за грешке које су се давно десиле.

Али, у предлогу резолуције, коју подржава Афричка унија, тврди се да је то пут ка излечењу и правди.

„Желимо правду за жртве и подршку за исправне циљеве попут образовања, обука којима људи могу да стекну вештине и задужбинарских фондова", каже Аблаква за ББЦ.

Гана приликом састављања резолуције није покушала да прикаже њен бол већим од бола других земаља, већ је једноставно сакупила историјске чињенице, тврди он.

Између 1500. и 1800. године у Африци је заробљено између 12 и 15 милиона људи, који су одвођени у Јужну и Северну Америку, где су као робови били изложени присилном раду.

Процењује се да је том приликом страдало два милиона људи.

Гана, једна од држава кроз коју пролазе кључни трговачки путеви, већ дуго најгласније говори о одштети за ропство.

„Структуре" и „неједнакост" настале током робовласничког периода постоје и данас, сматра Аблаква.

„Чињеница да многе генерације и даље пате због искључености, а расизам настао трансатлантским ропством због којег су милиони остали раздвојени од њиховог континента и остављени у сиромаштву", додаје.

Резолуцијом се захтева и враћање културних артефаката у земље порекла, јер су током колонијалне ере покрадени.

„Желимо да нам се врате сви ти украдени артефакти, који су наше наслеђе, култура и имају духовни значај за нас.

„Сви ти предмети који су вековима крадени у колонијалној ери треба да се врате", каже шеф дипломатије Гане.

Председник Гане Џон Драмани Махама назвао је резолуцију „историјском" и сматра да је „кључна за борбу против заборава".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk