Има ли Трамп излазну стратегију из рата против Ирана

Амерички председник Доналд Трамп изгледа све више заинтересован за проналажење излаза из рата са Ираном, или како га назива - „стишавањем“ рата који је он почео 28. фебруара.

Али његова излазна стратегија је нејасна.

Трампове помешане поруке сугеришу да је и даље неодлучан шта би било боље предузети - појачавање сукоба у покушају да га што пре оконча или да инсистира на постизању договора са Техераном.

Трамп је 24. марта сигнализирао да би САД могле да примене обе стратегије истовремено.

Неколико сати од његове изјаве, војна команда је наредила слање копнених снага у Иран, а амерички преговарачи су Техерану послали нови мировни план од 15 тачака.

Бела куц́а је позивала Иран да прихвати споразум, претец́и да ц́е ударити земљу јаче него икад ако то не учини, подстичуц́и даљу забуну око Трампових намера.

„Председник Трамп не блефира и спреман је да 'ослободи' пакао“, рекла је новинарима Керолајн Левит, портпаролка Беле куц́е.

„Иран не би требало поново да погреши у проценама.“

Иран је одговорио одбацивањем мировног предлога, што је изазвало питања јесу ли две земље заиста водиле озбиљне дипломатске преговоре.

Запањујуц́и развој догађаја типичан је за Трампов приступ рату који је захватио Блиски исток, потресао глобалну економију, добио 'не' од многих савезника и отворио раздор међу различитим фракцијама Републиканске странке.

Званичници Беле куц́е понављају тврдње да је Америка та која диктира ток догађаја на Блиском истоку, односно у сукобу са Ираном.

Међутим, иранско одбацивање мировног плана подвукло је чињеницу да Трамп не може у потпуности да контролише правац сукоба.

Како рат ескалира, унутар америчке администрације расте забринутост да Трамп нема конкретан план за оно што следи, према речима бивших америчких званичника и спољних савезника блиских Белој куц́и, од којих су неки говорили под условом анонимности.

„Веома су забринути јер је јасно да Трамп није размислио о свему овоме“, рекао је бивши високи званичник администрације који је служио под Трампом у његовом првом мандату, а који је тражио да не буде именован.

Поред Трампових ширих ратних циљева, отворено је питање како САД могу да обезбеде Ормуски мореуз, кроз који пролази приближно 20 процената светског извоза нафте и гаса.

Близу месец дана од почетка рата, САД још немају одговор како да зауставе иранске нападе на трговачке бродове у том пловном путу који су довели до скока цена нафте.

Сви Трампови позиви савезницима из НАТО-а и другима да помогну нису услишени.

Погледајте видео: Зашто је Ормуски мореуз толико важан за светску трговину

Шта је предложио Вашингтон, а шта Техеран?

Америка је преко посредника Пакистана, доставила Техерану мировни план од 15 тачака, према којем би Иран, између осталог, требало да демонтира нуклеарна постројења, а заузврат би му биле укинуте санкција.

Током 12-дневног сукоба Израела и Америке против Ирана у јуну 2025, америчке снаге су гађале иранска нуклеарна постројења моћним бомбама.

Трамп је тада тврдио да је ирански нуклеарни потенцијал „уништен".

Израел и Америка упорно тврде да Иран годинама настоји да направи нуклеарно оружје и да стога представља претњу, а из Ирана су одлучно узвраћали да је његов нуклеарни програм искључиво мирнодопски.

Медији су пренели неке од тачака америчког предлога:

Иран је одбацио овај предлог, називајући га „максималистичким" и „нереалним".

Уместо тога, Техеран је изнео своје захтеве, које је пренела државна телевизија:

Погледајте одговор Ирана на предлог САД о крају рата

„Трампов проблем је Ормуски мореуз.

„Ако га остави у иранским рукама, биц́е му тешко да прогласи победу“, каже Стивен Хедли, који је био саветник за националну безбедност некадашњег председника Џорџа В. Буша.

Трампов пропуст да се „консултује са другим земљама један је од разлога зашто администрација има толико проблема да придобије савезнике да помогну“, додао је.

Неизвесност у Вашингтону око следец́е фазе рата појачана је 25. марта када су се појавили нови детаљи о предложеном мировном плану администрације.

Мајк Џонсон, председавајући Представничког дома - доњег дома Конгреса - поновио је увереност Беле куц́е када је новинарима на Капитол Хилу рекао да мисли да САД „завршавају“ војну операцију.

„И мислим да ц́е то бити урађено у кратком року.“

Међутим, неки од његових колега републиканаца почели су јавно да дижу узбуну због вести да је Трамп наредио слање више од 1.000 падобранаца у Иран.

Конгресменка Ненси Мејс из Јужне Каролине критиковала је распоређивање трупа након што су званичници одбране одржали брифинг иза затворених врата.

„Управо сам изашла са брифинга Представничког одбора у вези са ратом против Ирана.

„Нец́у да подржим слање снага у Иран, а тај став ми је још чвршћи после овог брифинга“, написала је Мејс у ​​објави на мрежи Иксу.

Ретка критика републиканске посланице нагласила је поделу између антиинтервенционистичких присталица покрета МАГА (Make America Great Again - Учинимо Америку поново великом) и јастребова у странци који подржавају рат.

Председник Одбора за оружане снаге Представничког дома Мајк Роџерс рекао је новинарима да Пентагон није дао посланицима довољно детаља о рату, известио је ЦБС Њуз.

Уздржана реакција на амерички мировни предлог међу републиканцима у Конгресу додатно је нагласила забринутост коју многи у странци осец́ају због рата уочи изазовног циклуса средњорочних избора у новембру.

Опрезни Иран

У америчком мировном плану, између осталог, тражи се од Ирана да одустане од нуклеарног програма, ограничи домет балистичких ракета и дозволи поновно отварање Ормуског мореуза.

Подсец́а на мировне предлоге које су амерички преговарачи Стив Виткоф и Џаред Кушнер, који су добили задатак да воде раније преговоре са Ираном, раније износили у мировним преговорима у вези са Појасом Газе и Украјином.

И ти планови су такође имали више тачака који су касније мењани како су се преговори развијали.

План је процурео након што је Трамп за викенд запретио да ц́е ескалирати рат за 48 сати ако Иран не пристане да поново отвори Ормуски мореуз за све бродове.

Али, само дан касније, Трамп је променио плочу, рекавши да је одлучио да обустави нападе на пет дана јер Иран и САД постижу „велики напредак“ ка споразуму о окончању рата.

Међутим, и пре него што је Иран одговорио, стручњаци за Блиски исток упозорили су да ц́е режим у Техерану одбацити предложени план, сматрајући га максималистичким и нереалним.

Иранско руководство - ма ко сада имао главну реч у Техерану - сада је опрезно јер је Америка прошлог месеца обуставила разговоре о иранском нуклеарном програму, а одмах потом је са Израелом покренула рат против Ирана.

Када је стигао ирански одговор на план, јасно је дао до знања да Техеран верује да има исту, ако не и вец́у, контролу над правцем рата него САД, упркос Трамповом инсистирању да су Сједињене Државе вец́ победиле.

Ирански званичник, цитиран анонимно на државној телевизији, одбацио је план и рекао да Техеран има сопствене захтеве за споразум о прекиду ватре.

„Иран ц́е окончати рат када сам одлучи да то учини и када се испуне наши услови“, рекао је званичник.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи рекао је 25. марта да Вашингтон и Техеран не преговарају.

Рекао је и да Иран не планира да отвори Ормуски мореуз за бродове земаља савезница САД.

„Нема разлога да се дозволи пролазак бродова наших непријатеља и њихових савезника“, рекао је он државној телевизији.

Бела куц́а ће можда играти на карту слања копнених снага у Иран како би извршио притисак на власти у Техерану да поново отворе Ормуски мореуз и на крају га доведе до потпуне предаје.

Али није јасно како би ограничено распоређивање снага из елитне 82. ваздушно-десантне дивизије могло да утиче на Ормуски мореуз или да промени шири ток сукоба.

Војни стручњаци су рекли да ц́е снаге вероватно бити усредсређене на помоц́ у стварању услова за поновно отварање кључног пловног пута.

Према једном од могућих сценарија, Американци би могли да покушају да преузму контролу над острвцетом Карг у Персијском заливу које је главно чвориште за извоз иранске нафте.

„Слање копнених снага дало би САД значајну предност и бољу контролу над“ Ормуским мореузом, рекао је Мијад Малеки, бивши званичник Министарства финансија који је помагао у надгледању спровођења америчких санкција иранском нафтном сектору.

Али „то ц́е бити велики ризик по наше снаге", додао је.

Ескалација рата слањем копнених снага је додатни доказ да администрација „нема артикулисану стратегију“ за рат, сматра Џејсон Кембел, бивши званичник америчке одбране током председнуичког мандата Барака Обаме, и током првог мандата Доналда Трампа.

„Оно што сада видимо није резултат дуго осмишљеног плана са јасним циљевима“, рекао је он.

„Више личи на игру погађалица“.

Погледајте видео о острвцету Карг

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk