Првостепене пресуде за Бањску: Доживотне казне за двојицу оптужених, трећем 30 година затвора

Две и по године после сукоба у Бањској на северу Косова, који је додатно погоршао већ напете односе Београда и Приштине, изречена је прва првостепена пресуда.

За оружани напад у овом месту, када су у септембру 2024. убијени косовски полицајац Африм Буњаку, а потом и Стефан Недељковић, Игор Миленковић и Бојан Мијаиловић, оптужено је 45 људи.

Судило се само Владимиру Толићу, Благоју Спасојевићу и Душану Максимовићу, који су тада и ухапшени и налазе се у притвору на Косову, а остали оптужени су у бекству.

Основни суд у Приштини је 24. априла изрекао доживотне провестепене казне за Толића и Спасојевића, а за Максимовића, који је једини присуствовао изрицању пресуде, 30 година затвора.

Сва тројица су негирала кривицу и одбрана има право да уложи жалбу Апелационом суду, а време проведено у притвору ће им се рачунати у затворску казну.

„Данас је проговорио уставни поредак Косова, који је наредник Африм Буњаку (страдали полицајац) бранио до краја.

„Тек када сви одговорни, на челу са Миланом Радоичићем, буду изведени пред лице правде случај ће добити епилог", поручила је Аљбуљена Хаџиу, вршитељка дужности председнице Косова, пренела је агенција Бета.

Милан Радоичић, бивши политичар и контроверзни бизнисмен са Косова је међу 45 оптужених.

Он је неколико дана после пуцњаве преузео одговорност за организовање наоружане групе, али је пред Вишим судом у Београду негирао кривицу и пуштен је на слободу.

Против њега је у Србији покренута истрага, али оптужнице и даље нема.

Косово је прогласило независност 2008, што Србија не признаје.

Погледајте видео о нападу у Бањској

Септембар 2023.

У селу Бањска, у близини Звечана на северу Косова, где већински живи српско становништво, дошло је до пуцњаве у септембру 2023.

Најпре је убијен косовски полицајац, а потом и тројица припадника оружане групе.

Власти у Приштини и Београду су данима размењивали оптужбе за овај сукоб, најтежи у последњих неколико година.

Милан Радоичић се неколико дана после инцидента, преко адвоката обратио јавности и признао да је организовао наоружану групу која се сукобила са косовском полицијом.

Некадашњи званичник Српске листе, највеће странке те заједнице на Косову блиске званичном Београду, изјавио је и да „Београд ништа није знао" о његовом боравку на Косову, а да је косовски полицајац Африм Буњаку „случајно настрадао".

Министарство унутрашњих послова (МУП) Србије га је потом привело, а Радоичић је уз кривичну пријаву приведен у Више јавно тужилаштво у Београду, где је на саслушању ипак негирао кривицу.

Дан касније пуштен је на слободу, али му је забрањено да напушта Србију, иде на Косово и одузет му је пасош.

Радоичић је на црној листи Сједињених Амерички Држава и Велике Британије због повезаности са међународним организованим криминалом и корупцијом, а доводи се у везу и са неразјашњеним убиством Оливера Ивановића, политичара са Косова, што је негирао.

За њим постоји и потерница Интерпола.

Септембар 2024.

Специјално тужилаштво Косова подигло је у септембру 2024 . године оптужнице против 45 људи, међу којима је и Радоичић, који је означен као вођа групе.

Оптужени су имали различите улоге - од „организовања и усмеравања терористичких активности до финансирања и прања новца", а Радоичић је играо важну улогу у координацији и криминалним активностима, изјавио је тада Наим Абази, косовски тужилац..

У Србији је покренута истрага против Радоичића, а Више јавно тужилаштво у Београду га терети за удруживање ради обављања кривичних дела, недозвољену производњу, држање, ношење и промет ватреног оружја и експлозивних материјала и тешка дела против опште сигурности.

Више јавно тужилаштво у Београду је затражило од Косова информације о случају Бањска, али је захтев одбијен, што је потврђено Радију Слободна Европа у августу 2024.

„Само косовски правосудни органи имају надлежност да суде у случајевима који су почињени на територији земље", поручили су из Министарства правде у Приштини.

Косово никада није добило одговор Србије, на захтев из октобра 2023. године, за „предају злочинаца како би били приведени правди у Републици Косово".

У међувремену, оптужнице у Србији и даље нема, иако ју је Ненад Стефановић, главни тужилац, најављивао за крај 2024. или почетак 2025.

Због чега нема помака у овом случају и шта је утврђено досадашњом истрагом тужилаштво није одговорило на упите ББЦ-ја.

Радоичић се и даље два пута јавља надлежној полицијској станици на Савском венцу (београдској општини), а мера забране напуштања боравишта му је последњи пут продужена 31. марта за још три месеца, рекли су у Вишем суду за Радио Слободну Европу (РСЕ).

Погледајте видео о немирима у Звечану 2023. године

За напад у Бањској, Аљбин Курти, премијер Косова, окривио је „криминалце које спонзорише Србија", тврдећи да су они „професионалци, са војном и полицијском каријером и искуством које финансира и подстиче Београд".

Александар Вучић, председник Србије, узвратио је, оптужујући Куртија за вишемесечне „провокације" и да му је „једина жеља да увуче Србију у сукоб са НАТО".

Званичници Европске уније, Сједињених Америчких Држава и НАТО-а позивали су званичнике у Београду да испуне обећање и приведу правди одговорне за оружани напад.

У интервјуу за Радио телевизију Косова, Каја Калас, шефица ЕУ дипломатије, изјавила је да је обећано да ће одговорни за напад у селу Бањска бити приведени правди.

У годишњим извештајима Европске комисије од 2023. године сукоб у Бањској се оцењује као најозбиљнија ескалација у последњих неколико година.

Резолуције Европског парламента квалификују напад као „терористички чин" и позивају на одговорност свих починилаца, међу њима и Милана Радоичића и оних који бораве у Србији.

Дијалог Београда и Приштине, у којем посредује ЕУ, годинама је запећку.

У 2025. за истим столом два пута нашли су се само Петар Петковић и Бесник Бисљими, шефови преговарачких тимова Србије и Косова без конкретних договора.

Састанка на највишем нивоу није било.

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk