Prvostepene presude za Banjsku: Doživotne kazne za dvojicu optuženih, trećem 30 godina zatvora

Dve i po godine posle sukoba u Banjskoj na severu Kosova, koji je dodatno pogoršao već napete odnose Beograda i Prištine, izrečena je prva prvostepena presuda.

Za oružani napad u ovom mestu, kada su u septembru 2024. ubijeni kosovski policajac Afrim Bunjaku, a potom i Stefan Nedeljković, Igor Milenković i Bojan Mijailović, optuženo je 45 ljudi.

Sudilo se samo Vladimiru Toliću, Blagoju Spasojeviću i Dušanu Maksimoviću, koji su tada i uhapšeni i nalaze se u pritvoru na Kosovu, a ostali optuženi su u bekstvu.

Osnovni sud u Prištini je 24. aprila izrekao doživotne provestepene kazne za Tolića i Spasojevića, a za Maksimovića, koji je jedini prisustvovao izricanju presude, 30 godina zatvora.

Sva trojica su negirala krivicu i odbrana ima pravo da uloži žalbu Apelacionom sudu, a vreme provedeno u pritvoru će im se računati u zatvorsku kaznu.

„Danas je progovorio ustavni poredak Kosova, koji je narednik Afrim Bunjaku (stradali policajac) branio do kraja.

„Tek kada svi odgovorni, na čelu sa Milanom Radoičićem, budu izvedeni pred lice pravde slučaj će dobiti epilog", poručila je Aljbuljena Hadžiu, vršiteljka dužnosti predsednice Kosova, prenela je agencija Beta.

Milan Radoičić, bivši političar i kontroverzni biznismen sa Kosova je među 45 optuženih.

On je nekoliko dana posle pucnjave preuzeo odgovornost za organizovanje naoružane grupe, ali je pred Višim sudom u Beogradu negirao krivicu i pušten je na slobodu.

Protiv njega je u Srbiji pokrenuta istraga, ali optužnice i dalje nema.

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008, što Srbija ne priznaje.

Pogledajte video o napadu u Banjskoj

Septembar 2023.

U selu Banjska, u blizini Zvečana na severu Kosova, gde većinski živi srpsko stanovništvo, došlo je do pucnjave u septembru 2023.

Najpre je ubijen kosovski policajac, a potom i trojica pripadnika oružane grupe.

Vlasti u Prištini i Beogradu su danima razmenjivali optužbe za ovaj sukob, najteži u poslednjih nekoliko godina.

Milan Radoičić se nekoliko dana posle incidenta, preko advokata obratio javnosti i priznao da je organizovao naoružanu grupu koja se sukobila sa kosovskom policijom.

Nekadašnji zvaničnik Srpske liste, najveće stranke te zajednice na Kosovu bliske zvaničnom Beogradu, izjavio je i da „Beograd ništa nije znao" o njegovom boravku na Kosovu, a da je kosovski policajac Afrim Bunjaku „slučajno nastradao".

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije ga je potom privelo, a Radoičić je uz krivičnu prijavu priveden u Više javno tužilaštvo u Beogradu, gde je na saslušanju ipak negirao krivicu.

Dan kasnije pušten je na slobodu, ali mu je zabranjeno da napušta Srbiju, ide na Kosovo i oduzet mu je pasoš.

Radoičić je na crnoj listi Sjedinjenih Američki Država i Velike Britanije zbog povezanosti sa međunarodnim organizovanim kriminalom i korupcijom, a dovodi se u vezu i sa nerazjašnjenim ubistvom Olivera Ivanovića, političara sa Kosova, što je negirao.

Za njim postoji i poternica Interpola.

Septembar 2024.

Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je u septembru 2024 . godine optužnice protiv 45 ljudi, među kojima je i Radoičić, koji je označen kao vođa grupe.

Optuženi su imali različite uloge - od „organizovanja i usmeravanja terorističkih aktivnosti do finansiranja i pranja novca", a Radoičić je igrao važnu ulogu u koordinaciji i kriminalnim aktivnostima, izjavio je tada Naim Abazi, kosovski tužilac..

U Srbiji je pokrenuta istraga protiv Radoičića, a Više javno tužilaštvo u Beogradu ga tereti za udruživanje radi obavljanja krivičnih dela, nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materijala i teška dela protiv opšte sigurnosti.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je zatražilo od Kosova informacije o slučaju Banjska, ali je zahtev odbijen, što je potvrđeno Radiju Slobodna Evropa u avgustu 2024.

„Samo kosovski pravosudni organi imaju nadležnost da sude u slučajevima koji su počinjeni na teritoriji zemlje", poručili su iz Ministarstva pravde u Prištini.

Kosovo nikada nije dobilo odgovor Srbije, na zahtev iz oktobra 2023. godine, za „predaju zločinaca kako bi bili privedeni pravdi u Republici Kosovo".

U međuvremenu, optužnice u Srbiji i dalje nema, iako ju je Nenad Stefanović, glavni tužilac, najavljivao za kraj 2024. ili početak 2025.

Zbog čega nema pomaka u ovom slučaju i šta je utvrđeno dosadašnjom istragom tužilaštvo nije odgovorilo na upite BBC-ja.

Radoičić se i dalje dva puta javlja nadležnoj policijskoj stanici na Savskom vencu (beogradskoj opštini), a mera zabrane napuštanja boravišta mu je poslednji put produžena 31. marta za još tri meseca, rekli su u Višem sudu za Radio Slobodnu Evropu (RSE).

Pogledajte video o nemirima u Zvečanu 2023. godine

Za napad u Banjskoj, Aljbin Kurti, premijer Kosova, okrivio je „kriminalce koje sponzoriše Srbija", tvrdeći da su oni „profesionalci, sa vojnom i policijskom karijerom i iskustvom koje finansira i podstiče Beograd".

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, uzvratio je, optužujući Kurtija za višemesečne „provokacije" i da mu je „jedina želja da uvuče Srbiju u sukob sa NATO".

Zvaničnici Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a pozivali su zvaničnike u Beogradu da ispune obećanje i privedu pravdi odgovorne za oružani napad.

U intervjuu za Radio televiziju Kosova, Kaja Kalas, šefica EU diplomatije, izjavila je da je obećano da će odgovorni za napad u selu Banjska biti privedeni pravdi.

U godišnjim izveštajima Evropske komisije od 2023. godine sukob u Banjskoj se ocenjuje kao najozbiljnija eskalacija u poslednjih nekoliko godina.

Rezolucije Evropskog parlamenta kvalifikuju napad kao „teroristički čin" i pozivaju na odgovornost svih počinilaca, među njima i Milana Radoičića i onih koji borave u Srbiji.

Dijalog Beograda i Prištine, u kojem posreduje EU, godinama je zapećku.

U 2025. za istim stolom dva puta našli su se samo Petar Petković i Besnik Bisljimi, šefovi pregovaračkih timova Srbije i Kosova bez konkretnih dogovora.

Sastanka na najvišem nivou nije bilo.

Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk