Нови ударац Ирану: Убијен министар обавештајних послова

Дан пошто је убијен шеф иранске службе за националну безбедност Али Лариџани, Израел је објавио да је нанео још један ударац врху режима у Техерану.

Израелски министар одбране Израел Кац објавио је да је ирански министар обавештајних послова Исмаил Хатиб убијен у израелском нападу 17. марта увече.

Масуд Пезешкијан, председник Ирана, на мрежи Иксу је потврдио да је Хатиб убијен.

„Кукавичко убиство мојих драгих колега Исмаила Хатиба, Алија Лариџанија и Азиза Насирзадеха, заједно са неким члановима њихових породица, оставило нас је у дубокој жалости.

„Изражавам саучешц́е великом народу Ирана због мученичке смрти два члана кабинета, секретара Шуре, као и војних и Басиџ команданата", написао је Пезешкијан.

Бивши председник Ирана Ибрахим Раиси именовао је Хатиба 2021. године за иранског министра обавештајних послова.

Хатиб је студирао исламско право код више високорангираних свештеника, међу којима и доскорашњег врховног вође Ирана, ајатолаха Алија Хамнеија.

Обављао је високе положаје у Министарству обавештајних послова и Канцеларији врховног вође.

Министарство финансија САД га је ставило под санкције „због учешц́а у сајбер активностима против Сједињених Држава и њихових савезника“ 2022. године.

Наводно се Хатиб придружио Корпусу исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) 1980. године, убрзо после Исламске револуције 1979. године.

Смрт Лариџанија, коју је Техеран потврдио, још један тежак ударац за Иран, након што је првог дана америчко-израелских ваздушних напада 28. фебруара убијен досадашњи врховни вођа земље, ајатолах Али Хамнеи.

Командант иранске војске поручио је да ће се непријатељ суочити са „одлучним“ одговором због убиства Лариџанија.

Лариџани, један од највиших иранских лидера, последњи пут је виђен у јавности 13. марта на скупу у Техерану поводом државног празника.

Израелски медији известили су 17. марта да је Али Лариџани нападнут заједно са сином у стану.

Лариџани је „елиминисан“, објавио је Израел Кац, израелски министар одбране.

Премијер (Бенјамин Нетанјаху) и ја смо наредили војсци да „настави да лови“ иранско руководство, додао је Кац.

Осим Лариџанија, Израел тврди да је у одвојеном нападу убијен и Голам Реза Сулејмани, командант јединица Басиџ, познат по надимку Режимски месар, који је шест година био на челу ових снага.

Јединице Басиџ, што на фарсију значи „мобилизација", добровољна је паравојна група која делује као помоћни огранак моћног Корпуса чувара исламске револуције (ИРГЦ), елитног крила иранске војске.

Басиџ је основао ајатолах Рухолах Хомеини недуго после Исламске револуције 1979. године, вођен идејом да Иран са милицијом од 20 милиона људи никада не може бити уништен.

За Голама Резу Сулејманија се тврдило да је командовао бруталним гушењем антивладиних протеста у Ирану.

Међутим, иранска телевизија је 17. марта увече пренела његову поруку, тврдећи да је позвао на сахрану убијених у нападима заказаној за 18. март.

Лариџани се 12. марта ругао америчком председнику Доналду Трампу на друштвеним мрежама.

„Трамп каже да тражи брзу победу. Лако је започети рат, али се он не може се добити са неколико твитова.

„Нец́емо попустити док вас не натерамо да се покајете због ове озбиљне грешке у процени“, написао је Лариџани на мрежи Иксу.

У другој објави 10. марта, Лариџани је написао да се Иран не плаши Трампових „претњи“, додајуц́и: „Чак ни они вец́и од вас не могу елиминисати иранску нацију“.

„Будите опрезни, да не будете ви елиминисани“, додао је.

Али Лариџани је био утицајни секретар Врховног савета за националну безбедност Ирана (ВНСБ).

У августу 2025. године, председник Ирана Масуд Пезешкијан именовао је Лариџанија за секретара ВНСБ и за представника покојног врховног вође Ирана, ајатолаха Алија Хамнеија.

У иранским медијима је представљан и као саветник Алија Хамнеија, сада покојног.

Лариџани је био и председник иранског парламента 12 година, од маја 2008. до маја 2020. године, а пре тога је био главни ирански преговарач за нуклеарна питања од 2005. и 2007. године.

Трамп љут на савезнике из НАТО-а: 'Нисте нам потребни'

Председник САД поновио је критику НАТО чланицама и 17. марта јер одбијају да се укључе у акцију обезбеђивања Ормуског мореуза, једног од најважнијих светских поморских путева за превоз нафте.

„Нисте нам потребни, али је требало да будете тамо (на Блиском истоку", рекао је Трамп.

Савезници праве „глупу грешку“, додао је.

Од почетка рата, Иран је прибегао затварању Ормуског кореуза, уског морског канала кроз који се превози 20 одсто светске нафте и природног гаса.

Због тога су цене нафте достигле вртоглаве износе, надмашујући 100 долара по барелу, упркос пуштању рекордних залиха из резерви.

Трамп је претходних дана тражио помоћ савезника из НАТО-а око обезбеђивања проласка трговачких бродова кроз Ормуских мореуза, али је одбијен.

Рекао је и да ће будућност војно-политичког савеза бити „веома лоша" ако не помогну у обезбеђивању мореуза.

Шеф Беле куће је новинарима рекао и да разговара са „око седам" држава о обезбеђивању мореуза.

„Запамтићу ако те државе не буду помогле", запретио је.

Прокоментарисао је и поруку председника Француске Емануела Макрона да се та земља нец́е придружити оперативној групи у Ормузу док се непријатељства не заврше.

Он (Макрон) ће ускоро отиц́и са функције, рекао је Трамп.

Осим што не наилази на подршку међу савезницима, Трамп се суочио и са ударцем у сопственим редовима.

Шеф америчке службе за борбу против тероризма Џо Кент поднео је оставку, тврдећи да је „Америка ушла у рат под притиском Израела" и да „није било директне претње из Ирана".

Више о томе прочитајте ОВДЕ.

Амерички председник је претходно новинарима рекао да су га „неке земље веома разочарале“, посебно издвојивши Велику Британију, за коју је рекао да је сматра „Ролс-Ројсом међу савезницима“.

Трамп је оштрицу критике усмерио према британској влади након што је премијер Кир Стармер рекао да Уједињено Краљевство нец́е бити увучено у „шири рат“.

„Нисам задовољан Великом Британијом", рекао је Трамп новинарима.

Она би „требало ентузијастично да се укључи“ у напоре да се поново отвори Ормуски мореуз, додао је.

Немачка је једна од чланица НАТО-а која је отворено одбила Трампов позив.

„Зато је од самог почетка било јасно да овај рат није ствар НАТО-а“, рекао је немачки канцелар Фридрих Мерц.

Претходно је рекао да НАТО и друге државе треба да „бране властиту територију" и било би „једино исправно" да државе које имају корист од мореуза, помогну да се поново отвори, рекао је амерички председник за Фајненшл тајмс 16. марта.

Трамп је поменуо и Европу у контексту обезбеђивања Ормуског мореуза.

Америка је била „веома добра" према европским савезницима, каже Трамп.

„Нисмо морали да им помогнемо око Украјине. Украјина је хиљадама миља удаљена од нас.

„Али смо им помогли. Сада ћемо видети хоће ли они нама помоћи", додао је.

Погледајте видео: Зашто је Ормуски мореуз толико важан за светску трговину

Изазов обезбеђивања Ормуског мореуза

Пише Френк Гарднер, ББЦ-јев стручњак за безбедност, јавља се из Ријада

Ово није нови проблем. Само су се сви надали да је нестао.

Тренутно постоји неколико претњи поморском саобрац́ају који пролази кроз ову уску тачку, због чега тренутно кроз мореуз пролази релативно мало нафте и гаса.

Иран је претио да ц́е напасти сваки брод који сматра да је на било који начин повезан са Америком.

Та претња произилази из дронова и ракета кратког домета које Иран може да лансира из пец́ина са његове стеновите обале или из брзих глисера који јуре дуж ових вода.

Затим, ту су и морске мине, за које се верује да Иран има око 5.000, иако није јасно да ли су вец́ распоређене.

На крају, ту је и поморска пиратерија, коју углавном спроводе сомалијски пирати, а која се обично дешава даље од Перијског залива, у Арапском мору.

Током 1980-их и 1990-их, Велика Британија је имала снажно поморско присуство у Заливу са својом Армила патролом.

Велика Британија је 2018. године поново успоставила сталну базу Краљевске морнарице у Бахреину, али у региону више нема стационираних пловила за тражење мина.

Погледајте и овај видео: Зашто Иран види спас у острвцету Карг

'Не плашимо се претњи из Ирана': Председник Украјине

Док на Блиском истоку нема назнака смиривању сукоба, из Украјине се огласио председник Владимир Зеленски поводом претњи из Ирана због подршке земљама Персијског залива који су под нападима иранских снага.

У објави на мрежама, написаној на арапском, Зеленски је нагласио да је у протекле четири године, колико траје руска инвазија на Украјину, чуо разне изјаве попут ове из Ирана.

„Не плашимо се таквих изјава. У протекле четири године, а заправо у протеклих 12 година, свакодневно слушамо овакве изјаве.

„За нас ово није ништа ново", написао је Зеленски.

„Сједињене Државе и лидери земаља Блиског истока обратили су нам се, тражећи нашу стручну помоћ у одбрани од дронова.

„Противваздушна одбрана не значи офанзивне способности. Зато сам рекао да смо спремни да пружимо нашу стручну помоћ и ове одбрамбене системе", каже украјински председник.

Иран је Русији помагао у рату против Украјине, достављајући борбене дронове 'шахед' којима стално напада украјинске градове и положаје украјинске војске.

Више о дроновима 'шахед' прочитајте ОВДЕ.

Дубаи се празни

Извештава Азаде Мошири, ББЦ дописница из Дубаија

У раним јутарњим сатима 17. марта, наш тим се пробудио уз звук експлозије, треску прозора и упозорења на нашим телефонима.

Упозорени смо да потражимо склониште због потенцијалних претњи ракетама.

Власти кажу да су звуци „који се чују у разним деловима“ Дубаија узроковани пресретањима противваздушног система УАЕ.

Ипак, број жртава је порастао.

У предграђу Абу Дабија, 17. марта ујутру је пресретнута ракета, а крхотине су убиле пакистанског држављанина.

Осам људи је погинуло од почетка рата, према подацима Министарства одбране УАЕ, међу којима су и двојица припадника оружаних снага.

Погинуло је и шест цивила пакистанског, непалског, бангладешког и палестинског порекла.

Нафтне и гасне зоне и аеродром у Дубаију погођени су ратом.

Упркос буци која се чује изнад главе, свакодневни живот се овде наставља, иако је Дубаи приметно празнији него обично.

Иран је лансирао више од 1.900 ракета и дронова на УАЕ од почетка рата.

Техеран се можда нада да ц́е ово повец́ати притисак на земље Залива да позову САД да окончају рат.

Оно што ради разбеснело је званичнике УАЕ, који кажу да су запрепашц́ени размерама напада Ирана и називају их „кршењем суверенитета и међународног права“.

Погледајте и снимак аеродрома у Дубаију после најновијег иранског напада

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk