Хути настављају нападе на Израел, могући нови проблеми у снабдевању нафтом

Припадници оружане групе Хути, која контролише велики део северозападног Јемена, на скупу подршке Ирану у главном граду Сани

Аутор фотографије, YAHYA ARHAB/EPA/Shutterstock

Потпис испод фотографије, Припадници оружане групе Хути, која контролише велики део северозападног Јемена, на скупу подршке Ирану у главном граду Сани
Време читања: 4 мин

Хути у Јемену, које подржава Иран, наставили су нападе на Израел, укључујући се први пут у америчко-израелски рат са Ираном.

То је створило страх од отварања још једног фронта на Блиском истоку, који би могао додатно да угрози глобално снабдевање нафтом.

Група, која контролише велики део северозападног Јемена од 2014. и чија власт није међународно призната, навела је у суботу да је испалила балистичке ракете „циљајући осетљива војна места у Израелу" као одговор на нападе на Иран, Либан, Ирак и Палестинске територије.

Дан касније објавили су да су извели низ напада „крстарећим ракетама и дроновима" на „неколико кључних војних објеката" у Израелу.

Израелске одбрамбене снаге навеле су у суботу да су пресреле једну ракету из Јемена.

Ови напади могу да задају главобољу Израелу, али мало је вероватно да ће представљати значајнији изазов за израелску војску, пише Пол Адамс, спољнополитички ББЦ дописник.

„Међутим, ако Хути одлуче да нападну бродове у Црвеном мору, последице би могле да буду драматичне", додаје.

црвени брод у мору, нападнут ракетама

Аутор фотографије, HOUTHIS MILITARY MEDIA CENTER/HANDOUT/EPA/Shutterstock

Потпис испод фотографије, Хути су нападали бродове у Црвеном мору током израелског рата у Гази, што је преполовило саобраћај на морском путу којим се допрема део нафте

Део нафте преусмерен је преко Црвеног мора после почетка напада на Иран и затварања Ормуског мореуза, уског морског канал ширине 33 километра, кроз који је пролазило око 20 одсто светске нафте за извоз.

Када су Хути напали бродове у Црвеном мору 2024. године, као одговор на рат Израела у Гази, морски саобраћај се преполовио.

Сада се шири страх да би Хути могли поново да усмере пројектиле ка мореузу Баб Ел Мандеб, који се налази у јужном делу Црвеног мора, између Јемена и Рога Африке.

Понављање таквог сценарија, уз затворени Ормуски мореуз, значило би одсецање два кључна морска пута за допремање нафте и енергије.

Хути нису најавили нападе на Црвено море, али су рекли да ће наставити да циљају Израел док траје америчко-израелска војна интервенција на Блиском истоку.

Они би међутим могли да нападну енергетску и војну структуру и у другим Земљама Залива, као што су Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, што су чинили и раније.

Ова оружана група из редова локалне шиитске муслиманске мањине - заиди, себе сматра делом „Осовине отпора" против Израела, Америке и ширег Запада коју предводи Иран - уз Хамас и Хезболах.

Када су напали бродове у Црвеном мору 2024, Америка и Велика Британија бомбардовали су стотине мета и убили високорангиране званичнике Хута, после чега је дошло до прекида ватре.

Даље укључивање Хута у рат могло би да дестабилизује и Јемен, у коме је ситуација релативно мирна последњих година.

Међународно призната влада Јемена осудила је „честе покушаје Иране да се Јемен" и друге државе на Блиском истоку увуку у конфликт посредством „терористичких" група.

Америка очекује преговоре, али и доводи војску

Док се прате наредни потези Хута, рат се не смирује.

Погођено је више великих инфраструктурних објеката у Земљама залива, међу којима су фабрике алуминијума у Абу Дабију и Бахреину, док је радарски систем на аеродром у Кувајту доста оштећен.

Израел је интензивирао војну акцију у Либану, у коме је од почетка рата милион људи расељено.

У последњим израелским нападима погинуло је троје новинара, када је израелски пројектил погодио кола у коме су били медијски радници, преносе локални медији.

Израел је потврдио да је убио Алија Шоеиба, репортера Ал Манар телевизије, коју води Хезболах, оптужујући га да је био оперативац ове групе, који се представљао као новинар.

Из Америке стижу супротстављени сигнали - док званичници најављују преговоре са Ираном, на Блиски исток је стигао ратни брод са око 3.500 војника.

Вашингтон пост преноси да се Пентагон спрема за копнену акцију у Ирану, али да није сигурно да ће је амерички председник Доналд Трамп и одобрити.

Стив Виткоф, специјални известилац Доналда Трампа, рекао је раније да се Америка нада састанцима са Ираном ове недеље.

„Имамо договор у 15 тачака на столу, који је код Ирана већ неко време.

„Очекујемо одговор од њих", рекао је Виткоф.

Државни секретар Марк Рубио претходно је рекао да је америчка администрација „веома уверена да је на прагу остварења" сопствених циљева.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk