Черчилова тајна армија и пуч 27. марта 1941. у Београду

Позадинска подршка опозицији у пријатељској земљи, шпијунске игре, пропаганда и припремање терена за протесте и диверзантске акције.

Звучи као добар увод у филм, али је често стварност.

И не, не говоримо о данашњици.

Само два дана после свечаног потписивања споразума у бечком дворцу Белведере о приступању Југославије Тројном пакту, предвођеног нацистичком Немачком, у Београду су букнуле демонстрације.

Уз пароле „Боље рат, него пакт“ и „Боље гроб, него роб", 27. марта 1941. оборена је влада и свргнут кнез Павле Карађорђевић, а малолетни краљ Петар доведен на престо.

Пуч су извели официри Југословенске војске предвођени ваздухопловним генералима Бором Мирковићем и Душаном Симовићем, али је британски утицај на незадовољство народа често помињан.

Истовремено са активним отпором против Немаца, британска влада Винстона Черчила је још 1940. формирала обавештајно-диверзантску групу - Јединицу за специјалне операције (Special Operations Executive - SOE) у окупираним европским државама.

„Британци су помогли и подстакли пуч, а Черчил је тад изјавио да је 'Југославија поново открила властиту душу'.

„Али крајњи резултат је био да су за неколико дана Немци пројурили кроз Југославију, као ножем кроз путер, уз катастрофалне последице", каже Кристофер Кејтервуд, британски војни историчар, за ББЦ на српском.

На изложби „Британци у Југославији у Другом светском рату" коју је Ник Илић, тадашњи војни аташе амбасаде Уједињеног краљевства у Београду припремао 2021, приказане су фотографије британских официра и подофицира послатих у Југославију.

Неки су у опанцима или са шајкачама и у сељачким оделима, пред ратне операције.

Први обавештајци су већ 1938. године били у Београду, а база им је била британска амбасада.

„Није им циљ био само обавештајни рад и прикупљање података већ и извођење саботажа", каже Илић за ББЦ на српском.

У освит Другог светског рата интерес Британије је био да Југославију задржи подаље од Немачке којој је регион Балкана био од виталног значаја због пловидбе Дунавом и железнице, али и рудних налазишта неопходних за снабдевање војне машинерије.

Припрема пуча

Формирањем СОЕ - 'Черчилове тајне армије' 1940. - у Југославију стижу и њихови агенти, попут Јулијуса Хане, познатијег под ратним надимком Цезар.

Већи део Европе већ је био или окупиран или део Тројног пакта, а Британци су хтели да „отежају Немцима живот свуда у такозваној тврђави Европе", каже Илић.

Британски агенти су унели значајне количине оружја и динамита, а каснија истрага је показала да је само у дворишту амбасаде било закопано 500 експлозивних направа, додаје.

„Черчил је на све начине покушао да саботира Немце.

„СОЕ је имао мали тим у Југославији 1940, а временом је постао већи и играо је све значајнију улогу", каже Кејтервуд, Черчилов биограф са Универзитета у Кембриџу.

На основу отворених архива и докумената са којих је скинута ознака тајности у Британији, зна се прецизно колико је новца и муниције унето, као и вагона са оружјем и експлозивом на граници Грчке и Југославије, као додатни арсенал, каже Илић.

Агенти СОЕ предводени Џорџом Тејлором, обавештајцем британског премијера Винстона Черчила, пронашли су у Србији противнике сарадње са Немцима.

Сретали су се, често у кафанама, са припадницима опозиције, али и људима незадовољним политиком власти, у земљи у којој је антинемачки сентимент опстајао још из Првог светског рата.

Тејлор је планирао саботаже, а други оперативац, Том Мастерсон, био је у контакту са Земљорадничком странком Милана Гарвиловића и посебно, са Милошем Тупањанином из те партије, каже Кејтервуд.

Ширили су пропаганду преко Британове, новинске агенције која је снабдевала југословенску штампу чланцима наклоњеним Британији, коју је водио Теренс Атертон, касније оперативац СОЕ.

Купили су земљу код Ђердапа и нашли пећину близу клисуре Казан, одакле је требало да баце експлозив како би блокирали пловни пут из Румуније, наводи Илић, британски пуковник у пензији српског порекла.

Ипак, Британци нису организовали демонстрације и пуч 27. марта, већ је то израз народног незадовољства, каже он.

„Била је то југословенска ствар чији је резултат био пуч, јер посебно међу Србима није могао да буде прихваћен споразум са нацистичком Немачком, после искуства са претходним ратом.

„Демонстрација је било у Крагујевцу, Чачку где је сва штампа послата из Београда уништена на градском тргу, затим се прелило на Београд", каже Илић.

Српска православна црква је отворено подржала демонстрације против приступања Тројном пакту, а затим и пуч 27. марта.

У два ујутро, војска је изашла на улице и сменила власт.

„Припреме су направљене пре инвазије како би се људи сврстали на страну противника Тројног пакта.

„Јесте било британских застава, као и југословенских, уз слике младог краља Петра, зато је Хитлер кривио Британце, али у ствари то није било дело Британаца", каже Илић.

Главна идеја акција СОЕ и помоћи у пучу била је да се Југославија задржи на британској страни, објашњава Кејтервуд.

Кнез Павле Карађорђевић био је англофил, али и реалиста, и знао је да је после припајања Аустрије Немачкој 1938. у веома рањивом положају, додаје.

„Његов став је била бенигна неутралност, али се Британцима није свиђала та идеја", каже историчар.

Погледајте видео о Черчилу: Херој или зликовац

Министар ратне владе Хју Далтон, задужен за СОЕ, у писму Черчилу 28. марта наводи да „иако СОЕ није био одговоран за сам пуч, за припреме је утрошено 100.000 фунти“, цитира Илић.

Британци нису били једини који су на неки начин учествовали у пучу, јер је и Совјетски савез тада имао људе у Југославији, подсећа Кејтервуд.

„На првом месту, Тито и Комунистичка партија која је тада била веома снажна у Београду, али и друге странке које је подржавао СССР".

Десет дана касније почиње Априлски рат, бомбардовање Београда, и Југославија капитулира за мање од две недеље.

Немци деле Југославију са савезницима - фашистичком Италијом и новоствореном квислиншком Независном Државом Хрватском.

Силовит напад Немачке и брза капитулација Југославије била је „шок" за Лондон, закључује Илић.

После инвазије и повлачења југословенске војске, многи агенти су депортовани, али су се неки касније враћали у регион.

Черчил је био веома страствен у вези са Балканом, али та агресивна политика није функционисала, оцењује Кејтервуд.

„Сматрао је да Југославија може да задржи немачко напредовање ка Грчкој, веровао је у борбену снагу балканских земаља.

„Овако, после Југославије, Грчка је брзо пала, а то је продужило и рат у северној Африци где је Британија била ангажована", додаје историчар.

Шта су били задаци агената СОЕ?

Ова тајна британска организација основана је у јулу 1940. после пада Француске.

Черчил је задужио Далтона да формира СОЕ са циљем да „запали Европу“ тако што ће помагати локалним покретима отпора и спроводити шпијунажу и саботаже на непријатељским територијама.

Агенти су пролазили детаљне обуке о борбама прса у прса, коришћењу оружја и техникама преноса порука.

Тајна обавештајна служба (СИС) - сада позната као МИ6 - гледала је на СОЕ са подозрењем.

Њен тадашњи шеф, сер Стјуарт Мензис, тврдио је да су агенти СОЕ „аматери, опасни и лажни“.

Оперативци СОЕ деловали су и у Француској, Белгији, Грчкој, Албанији и Италији, па и у Источној Азији.

Агенти су на окупиране територије углавном спуштани падобранима, а неки су стизали подморницама или чамцима.

Радио апарати коришћени за логистику често су паковани у класичне кофере, што је олакшавало камуфлажу.

Шифроване поруке су се обично слале Морзеовом азбуком.

У стандардној опреми имали су и специјално дизајниран експлозив, пиштоље са пригушивачима и фалсификоване папире.

Међу најуспешнијим акцијама су уништење хидроелектране у Норвешкој 1943, где се производила тешка вода за нацистички програм атомске бомбе, и атентат на Рајнхарда Хајдриха, заменика начелника СС јединица, у Чехословачкој 1942.

До краја рата, СОЕ је имала мрежу агената од 13.000 мушкараца и жена.

Међутим, када је њен главни заштитник Черчил поражен на општим изборима 1945, СОЕ је укинута у јануару 1946, а СИС је преузео велики део њиховог особља за обуку и истраживање.

Сарадња са четницима и партизанима

У Југославији су имали различите сараднике и савезнике.

Крајем 1941, Британија је признала српске четнике Драгољуба Михаиловиц́а као званични покрет отпора.

Међутим, четници су се убрзо укључили у грађански рат против ривалског покрета отпора, партизана, на челу с комунистима које је предводио Јосип Броз Тито.

Растуц́а сарадња четника са силама Осовине против Тита довела је до промене политике Лондона и подршке партизанима у децембру 1943.

Сачуване фотографије показују да су официри СОЕ присуствовали, заједно са партизанима, прослави 1. маја 1944. на Вису.

Одлуку да дефинитивно подржи партизане Черчил је донео хладно и рационално, читајући депеше обавештајаца из МИ3, каже историчар.

Ова служба се бавила прикупљањем информација из европских земаља, а 1945. инкорпорирана је у МИ6.

„У тим подацима је видео да партизани убијају више Немаца него четници.

„Била је то чисто прагматична одлука", закључује Кејтервуд.

У послератној подељеној Европи, Тито је 1953. био први комунистички лидер у званичној посети Великој Британији, где су га дочекали принц Филип и Черчил у другом премијерском мандату.

Погледајте: Сусрет Тита и Черчила

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk