Женски олимпијски спорт је само за биолошке жене: МОК

Женска категорија на Олимпијским играма биће од 2028. ограничена искључиво на биолошке жене, саопштио је Међународни олимпијски комитет (МОК).

Право наступа одређиваће се „једнократним тестом“, којим би се онемогућило учешће трансродних жена, као и људи са разликама у полном развоју (ДСД).

Одлука ће почети да се примењује од Олимпијских игара у Лос Анђелесу 2028.

„Заснована је на препорукама медицинских стручњака“, изјавила је Кирсти Ковентри, председница МОК-а.

„На Олимпијским играма и најмање нијансе могу да направе разлику између победе и пораза, зато је сасвим јасно да не би било праведно да биолошки мушкарци наступају у женској категорији, а у појединим спортовима не би било ни безбедно.“

МОК је саопштио да ће се право наступа у женској категорији утврђивати тестирањем на присуство СРY гена - дела Y хромозома који одређује развој мушких карактеристика.

Сматрају да је тестирање на СРY ген путем пљувачке, бриса образа или узорка крви „неинвазивно у поређењу са другим могућим методама“, пише у саопштењу.

„Спортисткиње код којих се не утврди присуство СРY гена трајно испуњавају услове за наступ у женској категорији.

„Осим ако не постоји основана сумња да је резултат теста погрешан, ово ће бити тест који се ради само једном у животу.“

МОК је такође истакао да ће спортисти који не прођу тест „и даље имати право да учествују у свим другим категоријама за које испуњавају услове“.

На пример, могу наступати у мушкој категорији, посебно одређеним местима за мушкарце у мешовитим дисциплинама или у спортовима које не деле учеснике по полу.

До ове одлуке, МОК је питање полне подобности препуштао међународним савезима појединачних спортова, уместо да уводи јединствено правило за све.

Док су спортови попут атлетике, пливања, бициклизма и веслања већ увели забране, многи су дозвољавали трансродним женама да се такмиче у женској конкуренцији, под условом да снизе ниво тестостерона.

Забрана ће обухватити и спортисте са ДСД.

Реч је о ретком стању у којем хормони, гени и/или репродуктивни органи могу имати комбиноване мушке и женске карактеристике.

Кастер Семења, двострука олимпијска шампионка на 800 метара, има ДСД.

Раније су спортисткиње са ДСД, које нису прошле мушки пубертет, могле да се такмиче у женском спорту, под условом да одржавају ниво тестостерона у одређеним границама.

'Изузетно значајна одлука' - анализа

Пише: Ден Роан, уредник ББЦ спорта

Изузетно значајна одлука МОК-а.

Донета је после година контроверзи око учешћа трансродних и ДСД спортиста у женским такмичењима, као и жестоких расправа како спорт да усклади правичност и безбедност са инклузијом.

Управо због осетљивости теме, МОК је до сада углавном препуштао међународним спортским савезима да сами одређују критеријуме за учешће у женској конкуренцији.

Међутим, у великом заокрету политике, сада се очекује да федерације следе МОК.

Општу забрану за трансродне и ДСД спортисте у женском спорту поздравиће многи који већ дуго сматрају да је таква мера неопходна како би били очувани правичност и безбедност у женској категорији.

Заговорници тврде да је овај приступ - заснован на генетском тестирању - већ успешно примењен у атлетици и боксу, те да представља поуздан, поверљив и пропорционалан метод који има подршку спортских научника, као и велике већине спортиста.

Такође истичу да је овај метод хуманији од захтева да трансродни или ДСД спортисти потискују природни ниво тестостерона, као и да може спречити интензиван медијски притисак којем су неки спортисти били изложени.

Противници, међутим, и даље изражавају забринутост да је овакав приступ инвазиван, као и да постоји ризик од случајне контаминације узорка и могућих погрешних резултата.

Група академика оценила је тестирање пола као „корак уназад и штетан анахронизам“ у раду достављеном часопису Британском журналу спортске медицине (Бритисх Јоурнал оф Спортс Медицине).

Таква пракса, како кажу, крши људска права спортиста и може довести до стигматизације и психолошког стреса.

Додали су и да је то „поједностављен начин да се све сведе на један ген, што не одражава комплексну природу пола“.

МОК је користио тестирање СРY гена још 1980-их, али су, после низа „лажно позитивних“ резултата и бојазни да се спортисткиње кажњавају због природних варијација, тестови верификације пола укинути током 1990-их.

Сада, под све већим притиском, најмоћнија организација у свету спорта упустила се у нови приступ - и остаје да се види да ли ће се суочити са правним изазовима.

Како је МОК дошао до одлуке

Анализом научних доказа који јасно показују да „мушки пол доноси предност у перформансама у свим спортовима и дисциплинама које се ослањају на снагу, експлозивност и издржљивост“, саопштио је МОК.

У процесу су учествовали „бројни стручњаци из релевантних области“, а спроведена је и онлајн анкета међу спортистима, на коју је одговорило више од 1.100 учесника.

Обављени су и интервјуи са „спортистима из целог света који су директно погођени овом темом“.

„Иако постоје одређене нијансе у вези са полом и родом, регионом и статусом спортиста - активних или пензионисаних - постоји снажан консензус да правичност и безбедност у женској категорији захтевају јасна, научно заснована правила о подобности", истакли су из МОК-а.

Додају и да је „заштита женске категорије заједнички приоритет.“

Одлука се не односи на аматерски или рекреативни спорт, а МОК је нагласио да се резултати тестирања неће примењивати ретроактивно.

„Сваки спортиста мора бити третиран са достојанством и поштовањем, а тестирање ће бити потребно обавити само једном у животу", изјавила је Ковентри.

„Неопходно је обезбедити јасну едукацију о самом процесу, као и саветовање уз стручну медицинску подршку.“

Контроверзе око трансродних и ДСД спортиста

Последњих година све већи број међународних спортских савеза, међу којима су пливачки и атлетски, забранио је учешће спортистима који су прошли мушки пубертет у елитним женским такмичењима.

Као главни разлог истакли су забринутости око правичности и безбедности.

Међутим, те потезе критикују активисти за права транс особа, који упозоравају на кршења људских права и инсистирају да инклузија треба да буде приоритет.

У међувремену је председник САД Доналд Трумп потписао извршну уредбу којом се трансродним женама забрањује такмичење у женским категоријама.

Он је навео да ће се то односити и на Олимпијске игре 2028, као и да ће трансродним спортистима који покушају да уђу у САД због учешћа на играма бити ускраћене визе.

Новозеланђанка Лорен Хабард постала је прва отворено трансродна жена која је наступила на Олимпијским играма, пошто је изабрана за женски тим у дизању тегова за ОИ у Токију 2020.

Олимпијске игре у Паризу 2024. обележила је контроверза пошто је Иман Келиф освојила злато у велтер категорији, годину дана после дисквалификовације са Светског првенства због наводног пада на тесту полне подобности.

МОК је дозволио њен наступ, као и Тајванке Лин Ју-тинг, коју је претходно суспендовала Међународна боксерска федерација (ИБА).

Тада је објашњење било да спортисти могу да наступају у женској категорији ако им у пасошу пише да су женског пола.

Неки извештаји су, позивајући се на тврдње ИБА да Келиф има XY хромозоме, спекулисали да би могла да има ДСД, али ББЦ није могао да потврди те наводе.

Прошле недеље објављено је да се Лин може вратити женском спорту, након што је прошла тест полне подобности.

На Олимпијским играма 2016. у Рију све три освајачице медаља на 800 метара, међу којима је победница Кастер Семења, биле су спортисткиње са ДСД, што је додатно појачало позиве за оштрија правила.

После тога, Светска атлетска федерација је увела правило да спортисткиње са ДСД у дисциплинама од 400 метара до 1,6 километара морају да смање ниво тестостерона да би биле подобне за такмичење.

Семења је то одбила, тврдећи да се тиме крше њена људска права и да је реч о дискриминацији.

После дуготрајне правне борбе, Светска атлетска федерација је 2023. године додатно пооштриа правила.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk