Балкан и политика: Које су поруке „Свесрпског сабора" у Београду и шта су рекли Вучић и Додик

Стотине застава Србије и Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине, данима се вијоре у Београду, као најава за окупљање представника српског народа из целог региона Балкана.

„Ми смо опредељени за мир и ово није уперено ни против кога, нити било ко треба да брине, ми само желимо да заштитимо интересе српског народа", порука је највиших званичника Србије и РС из Београда.

Чули су се и оцене попут „историјски дан" за српски народ.

На иницијативу председника Србије и РС, Александра Вучића и Милорада Додика, одржан је„Свесрпски сабор" под слоганом „Један народ, један сабор - Србија и Српска" током којег су две владе усвојиле заједничку „Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа".

Иако су упућене поруке о миру и суживоту са другим народима, Додик је још једном јавно исказао намеру да РС напусти Босну и Херцеговину.

„Дошли смо из Бањалуке у наш Београд. Србија је и овде и у Бањалуци. Ми смо један народ и ништа више не сме да нас радзвоји, рекао је Драган Богојевић из главног града РС за ББЦ на српском, али није желео да се фотографише.

На седници је донета и одлука о расписивање међународног конкурса за изградњу меморијалних центара у Београду и Доњој Градини у Републици Српској посвећеног жртвама злогласног усташког логора у Јасеновцу и на Козари током Другог светског рата.

Заједничкој седници влада Србије и РС, присуствовали су и поједини политички представници Срба из Црне Горе и Северне Македоније, као и српски црквени великодостојници, предвођени поглаваром Српске православне цркве, Порфиријем.

„Мученом српском народу треба заједништво и зато мени и супругу није било тешко да дођемо у наш Београд.

„Погледајте ову младост и лепоту. А леп је и Београд. Стигли смо и Калемегдан да видимо", рекла је Вера Марковић из Добоја у РС за ББЦ на српском.

По великој врућини у Београду, на температури изнад 30 степени Целзијусових, на манифестацији су учествовале и десетине фолклорних ансамбала које су сатима по сунцу, у народним ношњама, чекали на ред да заиграју пред окупљенима на више локација у главном граду Србије.

Шта је Свесрпски сабор и шта је повод да се организује?

Уочи гласања Генералне скупштине Уједињених нација (УН) о Резолуцији о геноциду у Сребреници, председници Србије и Републике Српске, Александар Вучић и Милорад Додик, договорили су да се организује „свесрпски сабор", као нека врста одговора на документ УН који нема обавезујући карактер.

Иако су иницијатори резолуције рекли да она није уперена против целог народа, званичници Србије и РС тврде супротно и снажно су се успротовиле тој резолуцији.

„Ми нисмо геноцидан народ и нас се та резолуција не тиче у смислу њеног провођења", рекао је Додик, који је у Београд допутовао из Санкт Петербурга, где је учествовао на Међународном економском форуму, чији је домаћин био руски председник Владимир Путин.

Сваког 11. јула, у Сребреници се обележава дан сећања на геноцид када су 1995. године, снаге Срба у Босни, убиле око 8.000 муслимана.

Званичници РС су критиковали одлуку власти у Сарајеву да подрже резолуцију о Сребреници, јер је донета без Бањалуке и заобилажењем Устав Бих.

„Били смо задовољни аутономијом по Дејтонском споразуму, али морате да знате да је то срушено разним акробацијама...", рекао је Додик, који је који је под санкцијама појединих западних земаља.

Поновио је идеју о мирном раздруживању РС и Федерације БиХ, а власти у Бањалуци су и направиле Радну групу која ће израдити документ о разлазу.

„Боље је да живимо као добре комшије, свако са својим правима и територијом, него да будемо трајно посвађани", рекао је Додик у Београду на седници две владе.

Најавио је и да ће убудуће у РС као државни празник бити обележаван кад и у Србији - 15. фебруара, али да ће наставити да се обележава и 9. јануар као „Дан настанка РС", а тај датум је и даље споран у БиХ.

Иако је су током рата 1990-их, тадашње власти у Србији увеле блокаду Републици Српској, незадовољне политичким потезима тамошњег руководства, Вучић Додику рекао да Србија „никада неће напустити Републику Српску".

Али, имао је поруку за Додика.

„Молим га да у складу са Дејтонским споразумом, мирно и у договору са другима све решава", рекао је Вучић.

Осим Срба, друга два конститутивна народа у БиХ су Бошњаци и Хрвати.

Дејтонски споразум потписан је крајем 1995. године у Америци и њиме је окончан крвави рат у бившој Југославији.

Србија је била један од потписника тог документа, а њиме је БиХ подељена на два ентитета - Републику Српску и Федерацију Босне и Херцеговине, уз дистрикт Брчко.

На седници у Београду као гост и председник Скупштине Црне Горе

Први пут су заједничкој седници влада Србије и РС, које су и раније одржаване, као гости присуствовали и званичници из Црне Горе, пре свих председник црногорске скупштине Андрија Мандић, као и многи привредници из те земље, која је све до 2006. године била у заједници са Србијом.

Политички односи Србије и Црне Горе годинама су нарушени, али је у последње време дошло до извесних помака и побољшања.

Ипак, одлука Владе Црне Горе да подржи Резолуцију УН о Сребреници поново је подигла напестости између Београда и Подгорице, али и унутар Црне Горе, јер су странке које уживају подршку Београда и сматрају се 'српским' оштро осудиле потез кабинета Миљојка Спајића.

Критике опозиције из БиХ

Из региона, пре свега Сарајева и Загреба, за сада нема званичних реаговања на дешавања у Београду.

Представници опозиције у Републици Српској, као ни српских странака у инситуцијама Босне и Херцеговине рекли су да нису добили позив да дођу у Београд.

„Ми треба да водимо рационалну политику, да не провоцирамо велике силе без потребе", сматра Небојша Вукановић, председник и народни посланик Покрета за правду и ред, пренело је сарајевско Ослобођење.

Драган Миоковић, председавајући Заступничког дома Парламента Федерације БиХ, рекао је да „ово није свесрпски сабор".

„То ће бити окупљање националиста и клера. Ја сам Србин. Председавајући сам највишег законодавног тела у Федерације БиХ. Зашто ја нисам добио позив за тај свесрпски сабор?

„На том свесрпском сабору неће бити Срби из Хрватске, Словеније Зашто? Зато што нисмо националисти", поручио је Драган Миоковић, пренело је Ослобођење.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Шта пише у Декларацији влада Србије и РС?

Нацрт Декларације, које су усвојиле владе Србије и РС, има 49 тачака у којима се, измађу осталог, наводи да српски народ представља јединствену целину, да је назив народа један и да га је немогуће мењати.

Сабор, како се истиче, очекује пуну реализацију процеса националног помирења и превазилажења историјских подела унутар српског народа, преноси Н1.

Пише и да је Косово и Метохија „неотуђиви део Републике Србије и РС" и инсистира се на коришћењу пуног назива - Косово и Метохија.

Уз изражавање пијетета према свим жртвама страдалим током рата у Босни и Херцеговини и у бившој Југославији, истакнуто је да се не подржава Резолуцију о Сребреници за коју су гласале 84 државе у Генералној скупштини Уједињених нација.

Констатује се и да је Република Српска задовољна високим степеном аутономије дефинисаним Дејтонским мировним споразумом и стога се инсистира на њеогом суштинском и формалном провођењу.

О Декларацији би у наредних 90 дана требало да расправљају скупштине Србије и РС.

Погледајте видео: Дејтонски споразум и крај крвавог рата

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk