Франческа Албанезе, УН известитељка: 'Српске власти без стида сарађују са Израелом'

Франческа Албанезе вероватно више и не зна колико пута су јој отказана или померена гостовања у последњих годину дана.

Ипак, тренутно гостује у Београду, где је уочи трибине 17. марта, Албанезе оштро критиковала власти у Србији због војне сарадње са Израелом, којег оптужује за ратне злочине над Палестинцима.

Српске власти су њене наводе одбациле као неприхватљиво мешање у унутрашња питања.

Специјална известитељка Уједињених нација (УН) за окупиране палестинске територије нашла се под ударом као гласна критичарка двогодишњег израелског рата у Појасу Газе, којег назива „геноцидом", што Израел негира.

Поред бруталне војне интервенције Израела, Албанезе је оштро критиковала израелске савезнике међу другим државама и великим компанијама, као и текуће америчко-израелске нападе на Иран.

У Београду је током двочасовне трибине говорила о начину на који глобални системи одржавају или се не супротстављају геноциду.

Амбасада Израела осудила је боравак Албанезе у Србији, оценивши да њен досадашњи ангажман „користи обрасце који су широко препознати као антисемитски".

Од 2025. године, Франческа Албанезе је под америчким санкцијама због којих не може да обавља никакве новчане трансакције картицом, универзитети на којима је гостовала отказали су сарадњу док су поједини европски званичници тражили њену оставку на место специјалног известиоца.

Специјални известиоци су независни од УН, али их ова организација именује како би давали савете о питањима људских права.

Док је за једне Албанезе непоколебљива бранитељка људских права, противници је оптужују за пристрасност и антисемитизам, наглашавајући да италијанска правница доводи у питање постојање Израела као државе.

Израелска ваздушна, а потом и копнена офанзива у Појасу Газе почела је као одговор на напад палестинских екстремистичких организација, предвођених Хамасом, 7. октобра 2023. године, када је убијено 1.200 људи и 251 узето за таоце.

Током двогодишњег бруталног рата, у Појасу Газе је убијено више од 72.000 људи, подаци су Министарства здравља које води Хамас.

Многи у Појасу Газе су се сочили са глађу и потпуном немаштином.

Готово целокупна територија остала је у рушевинама, а УН процењују укупну штету на 70 милијарди долара.

Примирје потписано у октобру прошле године није поштовано и од тада је погинуло најмање 600 људи, подаци су Хамасовог Министарства здравља.

Шта је рекла у Београду?

Немања Митровић, ББЦ новинар

Док је киша ромињала и квасила београдске улице, испред Дорћол плаца стварао се дугачки ред људи пристиглих на разговор са италијанском правницом.

Пошто су бесплатне карте за догађај букнуле за неколико сати, оне који нису успели да их уграбе, чекао је видео бим испред, где је организован пренос уживо.

Унутар простора неколико стотина окупљених - активисти, политичари и новинари, понеки са кефијама (палестинским марамама) око врата, чекало је да се Франческа Албанезе попне на бину.

Дочекана је громогласним аплаузом, а разговор је водио социолог Филип Балуновић.

„Не могу се сетити када у протеклих 100 година Палестинци нису били дехуманизовани", указала је.

Потом се дотакла историјата „невидљивости, репресије и непризнавања Палестинаца као људи", али и „одузимања детињства", па и сакаћења и хапшења њихове деце.

У једном тренутку је направила лапсус говорећи о томе колико је Палестина била напредна и шта је извозила, изустивши „оружје" уместо „поморанџе".

„Не, то ваша земља чини", исправила се убрзо, што је насмејало публику и довело до новог аплауза.

Било их је много током вечери, посебно када би на упечатљив, саракстичан начин одговарала.

Накратко се осврнула и на реакције српских званичника на њене критике и као стручњакиња подсетила на обавезе и кршење међународног права, као и да не „треба слати оружје којим се убијају деца у другој држави".

Стигла је да похвали Словенију, а на крају и да одговори на више питања - па и да добије позив уживо за гостовање у подкасту.

„Овај посао је волонтерски, шта радим, сваки дан ме нападају јер их као правница стављам пред огледало", закључила је.

Пре трибине, Албанезе је у Србији разговарала са организацијама цивилног друштва и дала неколико интервјуа за домаће медије у којима је оштро критиковала власти због извоза оружја Израелу.

„Влада Србије је један од најјачих и најодлучнијих савезника Израела, без имало стида", рекла је за Н1.

Два дана пре доласка Албанезе у Београд, председник Србије Александар Вучић сарадњу са Израелом назвао је „одличном".

„Они нама продају оружје ми њима продајемо оружје и то ће се наставити“, рекао је.

„Ускоро ће бити направљене прве јединице које ће се бавити употребом вештачке интелигенције, дигитализацијом, правићемо и дигиталну војску, по узору на Израел, а полицијски сектор мора то што пре да прихвати", рекао је претходно Вучић, најављујући велику фабрику дронова у Лозници.

У интервјуу телевизији Н1, Албанезе је говорила и о сарадњи Србије са Израелом у производњи и усавршавању стратегија надзора и неконвенционалног оружја.

„Чујем да би Србија могла да постане центар за производњу дронова и да би литијум у овој земљи могао да буде коришћен за милитаризацију.

„Нико неће имати користи од оваквог партнерства", сматра Албанезе.

Извоз оружја из Србије у Израел порастао је за 140 одсто у 2025. и износи 114 милиона евра, објавио је израелски лист Харец позивајући се на Републички завод за статистику.

Карго летови за пренос оружја и муниције су удвостручени у односу на претходну годину, додаје се, иако је на снази била вишемесечна забрана извоза, о чему и Радар писао.

Томе у прилог говоре и званични подаци Привредне коморе Србије о значајном расту извоза у Израел 2024. у односу на 2023, где је на првом месту војна роба.

„Изјаве госпође Албанезе сматрамо неизбалансираним и активистичким, те као такве непримереним функцији коју обавља.

„Посебно забрињава када се такве оцене преплићу са њеним коментарима који директно задиру у унутрашња политичка питања Србије", саопштило је Министарство спољних послова Србије на Иксу.

Стање у Појасу Газе, Албанезе описује као „пакао на земљи за Палестинце".

„То је нешто што је готово немогуће замислити. То је дистопијски хоризонт и пејзаж", рекла је у интервјуу београдском Инсјадеру.

„Ипак, веома је поучно то што је злочин почињен пред очима света, уживо преношен 24 сата дневно, док је готово 300 палестинских новинара убијено", додала је.

Оптужује Израел и да „истовремено напредује у етничком чишћењу Западне обале и Источног Јерусалима".

Недавне сличне критике УН званичника да се за Западној обали и у деловима Јерусалима спроводе политике апартхејда и дискриминације, званичници Израела су одбацили као „апсурдне и поремећене", писао је ББЦ.

Оштри извештаји

Стручњакиња за људска права, која је пре почетка рата у Гази била мање позната широј јавности, зна колико снажан утисак остављају њени извештаји за УН о овој палестинској територији.

„Извештаји су одјекнули као бомбе", рекла је током недавног разговора на Доха форуму.

„Сваки пут када почнем да истражујем нови предмет, имам осећај да ће изазвати потрес", додала је.

У извештају „Анатомија геноцида" из 2024. године, Албанезе наводи да пет месеци од почетка израелске војне интервенције „постоје разумне основе да се верује" да су извршена „геноцидна дела над Палестинцима у Гази".

То су: „убијање припадника групе; наношење тешких телесних или менталних повреда члановима групе; и намерно наметање услова живота који су прорачунати да доведу до физичког уништења групе у целини или делимично", наводи.

„Израелски геноцид над Палестинцима у Гази представља ескалацију дуготрајног колонијалног процеса насељавања, чији је циљ брисање једног народа", такође се наводи.

Израел је „у потпуности одбацио“ извештај, за који је навео да „срамоти“ Савет за људска права.

Албанезе „доводи у питање сам легитимитет стварања и постојања државе Израел", наведено је на Икс налогу израелске мисије при УН.

Годину дана касније, Албанезе је представила нови извештај, истакавши да је на делу „економија геноцида", у којој сукоб са Хамасом представља полигон за тестирање, без одговорности или надзора, нових врста оружја и технологије.

Израел је одбацио њен извештај као „неутемељен", поручујући да ће „завршити на сметлишту историје".

Она је именовала компаније за које тврди да остварују профит од ратних злочина у Гази, те су самим тим саучесници, позивајући их да прекину пословање са Израелом.

Италијанска правница у последњем извештају из октобра 2025, проширила је листу одговорних, истакавши да је „геноцид у Гази колективни злочин" у којем „саучествују утицајне треће државе које су омогућиле Израелу дуготрајна системска кршења међународног права".

Међународни суд правде (МСП) тек треба да утврди да ли су израелске снаге починиле геноцид у Гази у случају који је пред овим трибуналом покренула Јужна Африка.

Израел је случај назвао „потпуно неоснованим“ и заснованим на „пристрасним и лажним тврдњама“.

Америчке санкције

Администрација Доналда Трампа увела је санкције Франчески Албанезе после објављивања извештаја у којем пише да „многе компаније профитирају од израелске економије илегалне окупације, апартхејда и сада геноцида".

Марк Рубио, амерички државни секретар, довео је међутим у везу ове санкције са њеном подршком Међународном кривичном суду (МКС), чије су се поједине судије раније нашле под америчким санкцијама.

Рубио је рекао да САД уводе санкције против Албанезе зато што је директно укључена у напоре МСК-а да се суди америчким или израелским држављанима, оптуживши је да није права особа за функцију специјалног известиоца УН.

Албанезе је показала непоштовање према Америци, јер је писала „претећа писма" појединим америчким компанијама, износећи неосноване оптужбе и препоручивши МСК-у да суди компанијама и њиховим директорима, рекао је Рубио.

„Нећемо толерисати ове кампање политичког и економског рата, које угрожавају наше националне интересе и суверенитет", додао је шеф америчке дипломатије.

Без директног помињања санкција, Албанезе је тада на Иксу написала да када „моћници кажњавају оне који говоре у име немоћних, то није показатељ снаге већ кривице".

Ове санкције спречавају Албанезе да уђе у Америку, где има стан, али и да користи банкарске услуге, што значи да може да плаћа само кешом.

Казне су предвиђене и за америчке грађане, попут њеног супруга или ћерке, ако имају новчане трансакције са њом.

„У теорији не могу да ме позову чак ни на кафу јер би могли да будуи кажњени са до милијарду долара или да се суоче са затворском казном до 20 година", рекла је Албанезе, преноси шпански Ел паис.

Њен супруг Масимилијано Кали, и њихово дете, поднели су жалбу на одлуку о санкцијама пред америчким судовима у фебруару 2026, јер по правилима УН Албанезе не може сама да то учини.

Подршка и критике

Критичари специјалне известитељке указују између осталог на њене раније изјаве, међу којима је и коментар из 2014. године, када је сугерисала да „јеврејски лоби" утиче на одлуке америчке владе у вези са Израелом и Палестинцима.

Италијанска правница је изјавила да жали због те опаске, али је одбацила тврдње да је она била антисемитска.

Нашла се на мети критика и због изјаве да, иако је осудила насиље које је починио Хамас 7. октобра 2023, тај догађај „треба ставити у историјски контекст", као и због тога што је изразила сумњу у оптужбе да су припадници ове екстремистичке организације током нападу масовно силовали израелске жене.

ББЦ је дошао до доказа о силовањима, сексуалном насиљу и сакаћењу жена током напада Хамаса 7. октобра.

Почетком ове године, више европских званичника позвало је Албанезе да да оставку на место специјалног известиоца после тврдњи да је Израел назвала „заједничким непријатељем човечанства".

Албанезе је више пута поновила да то није изјавила, већ да је рекла да је заједнички непријатељ „систем", који укључује новац, алгоритме и оружје који омогућавају насиље у Гази.

Подржале су је познате личности, али и међународне организације међу којима Амнести интернешнел.

„Неприхватљиво је да су министри у Аустрији, Чешкој, Француској, Немачкој и Италији напали специјалну известитељку УН за окупирану палестинску територију, Франческу Албанезе, на основу намерно скраћеног видеа.

„Циљ видео је био да погрешно представи и озбиљно искривили њене поруке, што се јасно види у оригиналном говору", рекла је генерална секретарка Амнестија Агнес Каламард.

„Када би само ови министри били подједнако гласни и одлучни у суочавању са државом која спроводи геноцид, незакониту окупацију и апартхејд као што су били у нападу на једног стручњака УН", додала је.

Говорећи о догађајима у Гази, Албанезе се често осврће на ширење нацизма и Холокауст, што јој се замера као изједначавање израелске војне акције са нацистичким злочинима.

Представник за штампу генералног секретара УН-а Антонија Гутереша рекао је да се „не слажу увек са многим што она каже".

„Не бисмо употребили језик који она користи да објасни ситуацију.

„Али то је ствар којом треба да се баве државе чланице ако имају проблем са специјалним известиоцима", рекао је.

Погледајте видео: Како је двогодишњи рат у Појасу Газе променио свет

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk