Здравље: Шта се дешава кад узмете превише мелатонина?
Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Џесмин Фокс-Скели
- Функција, ББЦ фјучер
- Време читања: 4 мин
Свака част онима који не користе мобилне телефоне у кревету.
Од махнитог скроловања, преко праћења најновијих вести до друштвених мрежа - плава светлост паметног телефона вечито вреба.
Студије показују да време проведено пред екраном има поражавајући ефекат на спавање.
Разлог се своди на мелатонин, хормон који се производи у епифизи.
Мелатонин има кључну улогу у регулисању телесног циклуса будности и сна.
Понекад се назива, помало сабласно, „хормон мрака", јер је његов ниво низак током дана, али скаче чим падне мрак.
Све што појачава светлост у време спавања - као што је пригушени плави одсјај електронских екрана - стога ће нарушити производњу мелатонина и учинити сан недостижнијим.
То би могло да помогне у објашњењу зашто чак сваки трећи одрасли Американац не добија седам до осам сати сна неопходних за већину људи.
Не изненађује онда што се милиони људи окреће суплементима мелатонина за помоћ у борби против несанице, џет лега или потешкоћа у спавању после ноћне смене.
И док се мелатонин у Великој Британији издаје само на рецепт, у САД се налази у слободној продаји и може се наћи на полицама поред витаминских суплемената.
Деци се чак дају мелатонински „гумени бомбони" од најранијег детињства да би им се помогло да преспавају читаву ноћ.
Аутор фотографије, Getty Images
А опет је све више узнемирености међу неким докторима и лекарима да мелатонин можда није толико безбедан каквим се представља.
Током пандемије корона вируса, Мајкл Toус, лекар хитне педијатријске медицине из бостонске Дечје болнице приметио је узнемирујући тренд.
Број деце примљене на његово одељење зато што су узела прекомерну дозу мелатонина скочио је у небеса.
„Почели смо да срећемо малу децу која су случајно прогутала мелатонин и адолесценте који су нам дошли након узимања мелатонина у жељи да науде себи", каже Toус за ББЦ Будућност.
Студија из 2022. године чији је коаутор Toус показала је да је између 2012. и 2021. године, број годишњих позива службама за контролу тровања због дечје прекомерне дозе мелатонина скочила за 530 одсто.
До 2020. године, службе за контролу тровања добијале су више позива у вези са децом која су узела прекомерну дозу мелатонина него било које друге супстанце.
Важно је истаћи да већина деце у обе студије није имала никакве симптоме.
Овај налаз је потврђен у каснијој студији из јуна 2023. године, која је показала да се број деце која се јави хитним пријемима у САД од предозирања мелатонином повећао за 420 одсто током последње деценије.
„Повећање у тровањима највероватније је секундарно у односу на повећање у употреби мелатонина", каже Toce.
„Продаја мелатонина повећала се последњих година, баш као и његова педијатријска употреба. Деца се отрују оним што им се налази у окружењу; стога, повећана доступност мелатонина довешће до повећања тровања."
Аутор фотографије, Getty Images
Важно је истаћи да већина деце у обе студије није имала никакве симптоме.
Ако су их имали, били су благи, као што су стомачне тегобе, повраћање и поспаност.
Међутим, у Тоусовој широј студији, која се бавила са 260.435 случајева узимања мелатонина, скоро 300 деце захтевало је интензивну негу.
Петоро деце је морало да буде стављено на респираторе, а двоје је умрло.
Мелатонин је повезан и са другим смртима новорођенчади.
Студија из 2019. године документовала је два одвојена случаја са деветомесечним и тринаестомесечним дететом, од којих оба нису показивала знакове живота.
Токсиколошки налаз у крви показао је висок ниво мелатонина у оба случаја, а мелатонин је пронађен у бочици са цуцлом тринаестомесечног детета.
Међутим, у оба случаја било је и других фактора који су могли одиграти улогу у њиховој смрти.
Установљено је да је прва беба спавала заједно са старијим братом, док је друга била остављена у претоплој просторији - за оба се зна да су фактори ризика код синдрома изненадне смрти одојчета.
У међувремену, било је пријављивања нежељених последица и код одраслих.
Студија из маја прошле године представила је случај 21-годишње жене која је умрла од последица узимања прекомерне дозе мелатонина и дифенхидрамина (ДПХ).
Овај антихистаминик може да се добије без рецепта.
Такође, умирали су од седатива који се углавном користи за лечење од алергија, несанице и симптома обичне прехладе.
У међувремену, други адолесцент је доживео тешку хипотензију (низак крвни притисак) након што је покушао да се предозира мелатонином.
Међутим, могуће је да ове смрти или озбиљне нежељене појаве нису уопште биле изазване мелатонином, већ неким неповезаним или непознатим стањем.
Део проблема је што, будући да се класификује као суплемент, мелатонин не спада под регулативу америчке Управе за храну и лекове (ФДА).
Ригорозна клиничка испитивања нису спроведена, тако да не знамо до краја утицај који овај хормон има на наша тела.
Не знамо како реагује у додиру са другим лековима и суплементима, а количина мелатонина у различитим производима умногоме варира.
„Стварно је Дивљи запад тамо напољу", каже Дејвид Реј, професор ендокринологије и кодиректор Института за сан и циркадијалну неуронауку сер Џулс Торн са Универзитета у Оксфорду.
Аутор фотографије, Getty Images
„Људи су урадили студије у којима су ишли и куповали ове производе и мерили количину мелатонина у њима и десило се у више од једног случаја да не одговара ономе што пише на паковању."
Не постоји познати механизам према коме би мелатонин могао да изазива ове смрти и екстремне нежељене последице.
Студије на пацовима и мишевима показују да мелатонин има токсичне последице ако се даје у екстремно високим дозама (више од 400 мг/кг), али то је десетинама хиљада пута више од препоручене дозе за лечење поремећаја сна, која варира између 2 и 10 милиграма.
Ми знамо да се рецептори мелатонина могу наћи свуда по телу, чак и у репродуктивним, кардиоваскуларним и имуним системима, али његови ефекти изван мозга су недовољно познати.
Међутим, милиони људи узимају мелатонин сваки дан без било каквих познатих нежељених ефеката.
„Сви лекови имају нуспојаве, тако да у поређењу са другим лековима који се користе за лечење сна, он се сматра веома безбедним", каже Сенфорд Х. Ојербах, ванредни професор и директор Центра за поремећаје сна у бостонском Медицинском центру.
„Међутим, мислим да се забринутост углавном тиче онога што је непознато. Ако га дајете детету у развоју, какве ће бити последице 10 година од сада? Ми чак не знамо ни колико мелатонина је превише зато што те студије напросто још нису рађене."
